Dok su prikupljanje i reciklaža otpada u svetu jedan od najunosnijih poslova, ulaganje u taj biznis u našoj zemlji je sasvim sporadično. Kako za Politiku kaže Nikola Egić, direktor pančevačke firme “Božić i sinovi” koja je sredinom 2006. dobila sertifikat da se bavi reciklažom kompjuterske opreme u novoizgradjenom pogonu u Omoljici kraj Pančeva, nije čak izvesno ni da li dozvolu za ovaj posao u Srbiji imaju dve ili tri firme, što ukazuje na odsustvo zakonske regulative.
U hali površine 3.500 kvadtratnih metara u Omoljici desetak radnika rasklapa i ručno razvrstava kompjuterske komponente. Od otvara ove fabrike do danas bilo je malo posla da bi se ulagalo u preskupe mašine koje bi obavljale reciklažu.
– Za sada je ovo samo potencijalno unosan biznis, jer u ovom trenutku zbog zakonske regulative, ali i obima posla, mi do granulata jedino recikliramo plastične komponente, a do nekle se recikliraju i metalne komponente. Na ovom tržištu niko ne otkupljuje čak ni stakla monitora, a o delikatnijim komponentama u kojima ima teških metala da i ne govorimo- kažu Nikola Egić i Erne Mraznica, pravni savetnik kompanije “Božić i sinovi”, dodajući da stokovi napola recikliranog materijala u Omoljici čekaju bolja vremena, kada će se uloženo isplatiti. Naši sagovornici kažu da su im najbolje mušterije kompanije, mahom strane, koje u odredjenom vremenskom razmaku recikliraju personalne računare, ali i tu ima problema.
– Nedavno nam je značajan posao za recikliranje kompjutera ponudilo prestavništvo jedne velike industrije komjuterskih komponenti, ali su tražili da su naši zakoni u oblasti reciklaže takozvanog opasnog otpada u saglasnosti sa onima u EU. Najverovatnije da ćemo taj posao dobiti jer se nikome ne isplati da vraća uredjaje u EU i da ih tamo reciklira, ali da smo zakone prilagodili zakonima EU, ovakvih neugodnosti ne bi bilo- ističu naši sagovornici u kompaniji “Božić i sinovi”.
Inače, novi zakon koji bi trebalo da reguliše oblast recikalže već je dugo u fazi nacrta. Ukoliko se zakon ubrzo ne donese, imaćemo pune kontejnere kompjutera i periferne kompjuterske opreme, jer nema ni subvencija koje bi podstakle odnošenje starih komjutera u reciklažne centre a kamoli rad onih koji se reciklažom bave.
M. Šašić