17 Mar 2016 | Uncategorized
U početku posvećen ženama i njihovim političkim, ekonomskim i društvenim ostvarenjima, vremenom je izgubio tu notu i postao prilika da muškarci iskažu svoju ljubav i poštovanje prema pripadnicama suprotnog pola.
Iako većina žena zastupa mišljenje da bi svaki dan u godini trebalo da bude “njihov dan”, odnosno da im se pažnja, briga, ljubav i lepa reč poklanjaju svakodnevno, jedan datum za darivanje žena je opšte prihvaćen. U pitanju je Mađunarodni dan žena ili, svima poznatiji kao “Dan žena” koji se obeležava 8. marta. Tada žene uz osmeh odgovaraju na čestitke a u njima uviđaju koliko su nekome važne, kao i to koliko su voljene.
I naš poslodavac je svojim lepim saradnicama priredio prijatno veče u čast pomenutog praznika. Bilo je svega na pretek, a najviše dobrog raspoloženja. U društvu kolega u restoranu “Ribareva kći” u Omoljici, jelo se, pilo se i pevalo. Sve u čast žena!
Deo atmosfere prenosimo i Vama koji ste propustili ovo druženje.
2 Mar 2016 | Uncategorized
U godini u kojoj postoji inicijativa vlade, da bude proglašena Godinom preduzetništva u Srbiji, što bi osim finansijske podrške, obuhvatilo i niz zakonodavnih aktivnosti koje bi bile usmerene na stvaranje boljeg privrednog okruženja za preduzetnike, sasvim je opravdan i razumljiv naš osvrt na nedavno završenu manifestaciju “EY Preduzetnik godine 2015”. Ali, to nije i jedini razlog. Povod ove priče je učešće naše kompanije na pomenutoj manifestaciji i ulazak u uži krug uspešnih.
U nadmetanju za ovo laskovo priznanje, učestvovao je rekordan broj kandidata, najveći otkako je pre četiri godine revizorsko-konsultanska kuća EY pokrenula ovaj globalni program i u Srbiji. Ukupno 28 kompanija koje su se prijavile za učešće, zapošljavaju više od 2.500 ljudi, a samo u 2014. godini ostvarile su ukupan prihod od 18 milijardi dinara. Reč je o firmama koje zadovoljavaju svetske kriterijume i koje su od 2012. do 2014. ostvarile rast poslovnog prihoda od 345%, dok je u istom periodu broj zaposlenih povećan u proseku za 89%, kako bi uspešnijm primerima kao što su preduzetnici koji učestvuju u takmičenju za “EY Preduzetnika godine” ohrabrili druge, da preuzmu svoj život u sopstvene ruke.
Iako je Dušan Petrović, vlasnik kompanije Termovent – Komerc d.o.o, pobednik ovogodišnjeg takmičenja EY Preduzetnik godine, vredna je ne samo pomena, već i poštovanja, činjenice da se među najboljima, našla i naša kompanija, a njen vlasnik, Jovica Božić je svoje utiske podelio sa nama:
-Bilo je lepo biti u društvu najboljih, pogotovo videti da ima puno firmi i boljih od nas. Ovo je velika šansa za srpsku privredu. U Srbiji postoji mnogo uspešnih firmi koje su zastupljene svojim proizvodima i van Srbije ali se za njih ne zna. Ovakve manifestacije su prava prilika da se vidi ko je ko i koliko vredi. Ja sam lično inspirisan ovim događajem, u smislu da ove godine budemo još bolji, bolji nego prethodne. Nije mi samo želja, već ću i sve napore usmeriti ka tome da se i ja jednog dana nađem na pobedničkom tronu.
U beogradskom hotelu “Hyatt Regency”, 23. februara održano je svečano proglašenje nacionalnog pobednika u borbi za titulu “EY Preduzetnika godine 2015”.
25 Feb 2016 | Uncategorized
Uprkos štrajku poljoprivrednika, uprkos tome što maliciozni mediji Srbiju proglašavaju ekološki neosvešćenom, uprkos tome što javno komunalna preduzeća presporo postavljaju kontejnere u koje bi građani na pravilan način odlagali svoj elektronski i električni otpad, uprkos i uprkos… – Mome Glavinić i Mika Sumer iz Omoljice su pokazali kako se baš sve može, kada se hoće!
Mome je rešio da rashodovane električne uređaje iz svog domaćinstva (zamrzivač, muzička linija, plejer…) savesno i odgovorno odnese na reciklažu u “BiS Reciklažni centar”. Kolima ne može. Nit ima dovoljno prostran automobil, niti se može probiti traktorska barikada. Ali, zahvaljujući “intervenciji” njegovog komšije Mike Sumera i zahvaljujući Mikinom vrancu koji s eprobijao preko gora, preko mora… – rešen je i taj problem. Na 100 odsto ekološki način
Kako “Pančevac” saznaje, donosioci elektronskog otpada su u prostorijama “BiS Reciklažnog centra” posluženi kafom a odmah je i pokrenuta inicijativa o uvođenju sistema nagrađivanja i stimulacije za sve buduće ekološki osvešćene građane koji će svoj elektronski i električni otpad doneti u “BiS Reciklažni centar” na najmaštovitiji ali istovremeno i na EKOLOŠKI način. UPRKOS…
22 Dec 2015 | Uncategorized
Na kraju 2015. godine kompanija Božić i sinovi s ponosom obaveštava javnost da je počelo sa radom novo otkupno mesto ovog reciklažnog centra u Sremskom Mitrovici.
Namera je bila obezbediti što bolju uslugu građanima, ali i pravnim licima sa teritorije Srema. Božić i sinovi posebno naglašavaju važnost pravilnog i bezbednog zbrinjavanja otpada te će u okviru otkupnog mesta u Sremskoj Mitrovici, gradjanima ovog dela Srema biti omogućeno da telefonskim pozivom zakažu preuzimanje njihovih neupotrebljivih uređaja sa kućne adrese.
Po rečima rukovodioca Reciklažnog centra, Božidara Potkonjaka, otkupno mesto u ovom delu Vojvodine biće značajan napredak u širenju sakupljačke mreže, ali i veliki potencijal. U svakom trenutku Reciklažni centar će biti u mogućnosti da kvalitetnije odgovori zahtevima kako stanovništva, tako i pravnih lica u Sremskoj Mitrovici i njenom okuženju.
12 Dec 2015 | Uncategorized
Godišnja skupština članica Globalnog dogovora u Srbiji jednom godišnje okuplja celokupno članstvo , predstavnike sva tri sektora: javnog, privatnog i civilnog, a koji su svoje poslovne aktivnosti uskladili sa deset univerzalnih principa društveno odgovornog poslovanja iz oblasti zaštite ljudskih prava, radnih prava, zaštite životne sredine i borbe potiv korupcije. Mreža trenutno broji 100 članica.
U govoru dobrodošlice, Irenana Vojačkova Sollorano, stalni koordinator UN u Srbiji pohvalila je dosadašnji rad GD u Srbiji i obećala da će nastaviti da pruža podršku i u narednoj godini, a isto je u video poruci učinio i direktor lokalnih mreža Globalnog dogovora – Walid Nagi.
U Izveštaju o radu za 2015. godinu koji je predstavila Marijana Pavlović, Predsednica UO Globalnog dogovora u Srbiji, moglo se čuti da je ova mreža u protekloj godini održala sedam sastanaka i učestvovala u realizaciji više od deset aktivnosti i dogadjaja. Pored toga, Globalni dogovor u Srbiji je podržavao događaje svojih članica, kao i aktivnosti drugih organizacija čije su aktivnosti u skladu sa deset principa Globalnog dogovora. Kako je najavila predsednica UO GD u Srbiji, u 2016. godini Upravni odbor će nastojati da usmerava rad Globalnog dogovora uz stvaranje uslova za unapređenje rada mreže. Osnovni pokretač svih aktivnosti biće podrška članicama u implementaciji deset principa Globalnog dogovora. Upravni odbor će posebno raditi na:
– Promociji deset principa Globalnog dogovora i promociji nove Radne grupe – Ciljevi održivog razvoja;
– Proširenju članstva (naročito iz sektora MSP);
– Podršci aktivnijem učešću pojedinačnih članica;
– Organizovanju tematskih seminara i radionica, a u cilju razmene primera dobre prakse i promocije Izveštaja o napretku i Izveštaja o angažovanju;
– Pružanju podrške radu postojećih radnih grupa;
– Pružanju podrške članicama u izradi Izveštaja o napretku i Izveštaja o angažovanju;
– Organizovanju godišnje konferencije svih članica mreže na temu – Društveno odgovorno poslovanje u regionu, maja 2016.;
– Učešće u projektu AmChamps u saradnji sa Američkom privrednom komorom;
– Inicijativa za poboljšanje regulative u vezi poreskih olakšica za donacije.
Nakon formalnog usvajanja godišnjeg izveštaja i plana rada mreže organizovana je panel diskusija posvećena novim Milenijumskim ciljevima Ciljevima održivog razvoja, koji su u septembru 2015. godine usvojeni na Generalnoj skupštini UN u Njujorku. Učesnici panela dali su svoje viđenje načina za doprinos ostvarenju postavljenih ciljeva, koji će biti na razvojnoj agendi svih zemalja sveta narednih petnaest godina. Na ovu temu govorili su Vesna Mraković Jovanović (SOS Dečija sela Srbija), Kristina Cvejanov (Greentech Novi Sad), Neven Marinović (Forum za odgovorno poslovanje) i Jovan Protić (Međunarodna organizacija rada).
7 Dec 2015 | Uncategorized
U zaštiti životne sredine i klimatskih promena ostvaren je mali napredak, navodi se u nedavnom izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pridruživanja Uniji. Potrebni su bolje planiranje, više stručnjaka i velike investicije u zelenu ekonomiju. Ekološki problemi su, kao i prethodnih godina, zagađen vazduh, otpadne vode i divlje deponije. Za 2015. godinu za zaštitu životne sredine izdvojeno je 0,14 odsto BDP-a, što je oko 20 puta manje nego u zemljama EU, na primer u Sloveniji.
U sedam od osam gradova zagađenost vazduha je iznad dozvoljene. Prerađuje se manje od deset odsto otpadnih voda, koje uglavnom odlaze u reke.
“U oblasti životne sredine predstoji ogroman posao, naročito u ulaganju u infrastrukturu. To mora da se radi još mnogo godina, to su investicije u vodu, investicije u otpad i investicije u vazduh”, kaže Ričard Maša, član delegacija EU u Srbiji.
Poglavlje 27 pokriva više od 300 direktiva i propisa od zaštite ugroženih vrsta do smanjenja gasova sa efektom staklene bašte.
Član Pregovaračkog tima Mirjana Drenovak Ivanović, kaže da je negde oko 70 procenata propisa usklađeno.
“Imamo još znatan deo koji nije usklađen, svi propisi koji su doneti i koji će biti doneti do skrininga, jesu propisi koje mi moramo da usvojimo”, napominje Mirjana Drenovak Ivanović.
Kao i prošle godine, pozitivno je ocenjena saradnja sa Evropskom agencijom za životnu sredinu kojoj se dostavljaju podaci.
“Naša agencija se nalazi na 14. mestu evropske rang-liste uzimajući u obzir da je engleska agencija na 15. mestu tako da su sve zemlje iz okruženja negde oko broja 30. Možemo reći da je to veliki uspeh”, kaže direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović.
Evropska komisija ukazuje na to da treba uvrstiti u prioritete zaštitu stanovništva i smanjenje rizika od prirodnih nepogoda.
Jedna od preporuka je da se uspostavi delotvoran i trajan sistem finasiranja zaštite životne sredine. Međutim iz godine u godinu za to se izdvaja sve manje. Za 2015. godinu za zaštitu životne redine izdvojeno je 0,14 odsto BDP-a. To je oko 20 puta manje nego u zemljama EU, na primer u Sloveniji.
Poslanik iz Slovenije u Evropskom parlamentu Igor Šoltez kaže da su u toj državi za pitanja životne sredine odvaja približno tri odsto BDP-a i da ima još prostora da se taj postotak digne,
Novac, na primer, odlazi na čišćenje divljih deponija umesto da se naplaćuju kazne onima koji ih stvaraju.
Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Branislav Blažić kaže da će za 2016. godinu biti manje sredstava nego za 2015. godinu.
“Ako očekujemo da će parama iz budžeta rešavamo sve naše probleme u životnoj sredini mi to nećemo moći, s obzirom da zemlja u ovoj situaciji to ne može da uradi. Mi moramo da se okrenemo prema stranim investicijama”, poručuje Blažićeva.
Samo zato što ne reciklira, Srbija godišnje gubi 50 miliona evra.
Izvor: RTS
