23 May 2016 | Uncategorized
Evropski dan parkova – 24. maj, Beograd danas “dočekuje” sa 52 parkovske površine, koje se prostiru na 385 hektara, od kojih je većina nastala između druge polovine 19. i početka 20. veka, a neki od njih nedavno su dobili novi izgled.
Najveći beogradski park, nastao na ušću Save u Dunav je Kalemegdanski park i jedini je koji po površini i sadržajima ispunjava kriterijume centralnih evropskih parkova, rečeno je u “Zelenilu Beograd”. U tom parku nalaze se stara Beogradska tvrđava, Vojni muzej, galerija Prirodnjačkog muzeja, Narodna opservatorija, crkve Ružica i Sveta Petka, Zoološki vrt i simbol Beograda – spomenik “Pobednik”.
Začetkom javnih zelenih površina u Beogradu smatra se Karađorđev park jer su na tom prostoru, na mestu gde su sahranjeni poginuli u Prvom srpskom ustanku, još 1806. godine, zasadjeni bagremovi i kestenovi, rekao je autor monografije “Zaštićena prirodna bogastva Beograda” Hranislav Milanović.
Među najstarijim parkovima u prestonici je i Studentski park, poznat i kao Pančićev, po spomeniku tom velikom botaničaru, lekaru i prvom predsedniku Srpske kraljevske akademije, a na prostoru današnjeg “akademca” sve do šezdesetih godina 19. veka bilo je tursko groblje. U trećoj deceniji pretprošlog veka, na jednom delu zapuštenog groblja, otvorena je “Velika pijaca”, koja je radila do 1927. godine, dok je ideja da se preostali deo groblja, koji se nakon odlaska Turaka pretvorio u poljanče, pretvori u park nastala 1867. godine.
Uređenje je završeno 1889. godine, oko parka je uradjena ograda u rokoko stilu, a sadašnji naziv Studentski park dobija 1946. godine po fakultetima koji se oko njega nalaze. U Studentskom parku pored spomenika Josifu Pančiću, podignutom 1897. godine, nalaze se i spomenici Dositeju Obradoviću, iz 1930. godine i Jovanu Cvijiću, iz 1994. godine, a krasi ga i 21 vrsta drveća, navodi Milanović.
Parkovi u Beogradu nastajali su i kao simbol određenog vremema, o čemu svedoči i Park prijateljstva, na ušću Save u Dunav, površine 14 hektara.
– Izgradnja ovog parka počela je 1961. godine na inicijativu organizacije ‘Mladih gorana Beograda’, u čast stvaranja Pokreta nesvrstanih, i zbog toga je simbolički nazvan Park prijateljstva ili Park mira – objasnio je Milanović i dodao da je prvo drvo u parku, piramidalni hrast, zasadio tadašnji predsednik Mladih gorana. Prema njegovim rečima, za vreme Konferencije nesvrstanih u Beogradu, 1989. godine, drzavnici zemalja učesnica zasadili su 26 sadnica platana u centralnom delu parka koji je nazvan Aleja mira.
-U parku je više od 100 najuglednijih državnika sveta zasadilo drvo, a medju njima su Indira Gandi, Ričard Nikson, Kraljica Elizabeta II, Fransoa Miteran, a poslednji državnik koji je posadio drvo za vreme postojanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije bio je rumunski predsednik Jon Ilijesku, koji je 1991. godine zasadio 194. stablo – dodao je Milanović.
Tradicija sadjenja drveća u tom parku nastavljena je i nakon raspada Jugoslavije pa su, osim državnih zvaničnika, drveće posadili i članovi američke grupe “Rolingstons” pre koncerta koji su održali u Beogradu 2007. godine, ispričao je autor knjige.
Veliki ili Gornji park je najomiljenije mesto za šetnju Kragujevčana svih generacija. Osnovan je 1898. godine i na svoj 150 rodjendan je potpuno renoviran. Više od 10 hektara zelenila, guste krošnje stoletnih stabala, obnovljene pešačke staze, novopostavljene klupe su pravo mesto odmor, šetnju i opuštanje. U gornjem delu parka, pored restorana Koš, se nalaze tereni za male sportove i tenis, a najmladji se u letnjem periodu mogu zabaviti na trambolini, vazdušnom toboganu ili električnim autićima.
Spomen-park Kragujevački oktobar (poznat i pod imenom Spomen-park Šumarice) je posvećen streljanim građanima Kragujevca od strane Vermahta 21. 11. 1941. godine u Kragujevcu. Oko 3000 njegovih stanovnika, među kojima oko 300 učenika i petnaestoro djece od 8-12 godina je streljano u Šumaricama. Po njemačkim izvorima streljano je 2.795 osobe uključujući i oko 300 đaka. Spomen-park je proglašen kulturnim dobrom od izuzetnog nacionalnog značaja 27. 12. 1979. godine.
Ustanova Spomen-park ” Kragujevački oktobar” osnovana je 1953. godine. Osnivanjem ustanove prostor na kome je izvršeno streljanje pretvoren je u memorijalni park koji obuhvata površinu od 352 hektara . Urbanistički projekt uređenja memorijalnog parka delo je arhitekata Mihaila Mitrovića i Radivoja Tomića. Memorijalni park obilazi se kružnim putem, dugim oko 7 kilometara, koji posetioce vodi u doline Erdoglijskog i Sušičkog potoka, gde su izvršena streljanja i gde se nalazi trideset masovnih grobnica. Do sada je nad deset humki urađeno deset spomenika, odnosno skulptoralno-arhitektonskih celina .
Po nalogu pančevačkog urbaniste, brigadnog generala Mihovila Mihaljevića, na jugoistočnom kraju Pančeva je podignuta Narodna bašta. Tadašnji planeri su ovaj prostor organizovali po uzoru na nemačke parkove, koji su bili sinteza elemenata francuskih i engleskih parkova. Mlada buržoazija širom sveta je insistirala na izgradnji velikih parkova izvan centra naselja i time je Pančevo hvatalo korak sa svetom.
U Narodnoj bašti se od 15. avgusta do 17. septembra 1905. godine održala velika industrijska i poljoprivredna izložba, koju je posetilo 100.480 ljudi. Zbog postavki 26 paviljona, hala, postavki i pratećih objekata, veliki broj stabala je morao biti posečen. Nakon završetka izložbe, sve paviljoni, hale i postavke su uklonjene. Jedino je ostao muzički paviljon u kojem je za vreme vikenda, praznika ili nekog događaja svirana pleh muzika.
Postojala su i dva terena za laun-tenis (poljski tenis) kao i zgrada Laun-tenis kluba, osnovanog 1908. godine. Neposredno posle Prvog svetskog rata, u Narodnoj bašti su viđenije pančevačke gospođice zaigrale hazenu, vrstu igre slične rukometu.
Šezdesetih godina 20. veka muzički paviljon je srušen, a na njegovo mesto je izgrađena fontana s neidentifikovanom kamenom skulpturom, a istom prilikom je uklonjena i ograda parka.
29. oktobra 2007. godine, uz donacije italijanske provincije Ravena i grada Červija, otpočelo je renoviranje Narodne bašte. Radovi su završeni 2008. godine, a park je dobio novu trim stazu, igrališta i rasvetu.
Reciklažni centar “Božić i sinovi” može se pohvaliti i svojim zelenim površinama, koje možete videti na sledećim fotografijama.
17 May 2016 | Uncategorized
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 22. maj za Dan zaštite biodiverziteta u cilju podizanja svesti građana i povećanja razumevanja značaja njegovog očuvanja i održivog korišćenja.
Biodiverzitet kako u prošlosti tako i danas je pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja. Mnoge biološke vrste su ugrožene u većem ili manjem stepenu, na pragu su nestajanja ili su čak neke i zauvek izgubljene.
Usvajanjem Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, na samitu UN o zaštiti životne sredine i održivom razvoju (Rio de Žaneiro, 1992. godine), ostvaren je opšti konsenzus da je biodiverzitet, koji nam obezbeđuje ne samo materijalna bogatstva, već i duhovno zdravlje, temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja. Takođe je dogovoreno da zaštita i održivo korišćenje biodiverziteta treba da bude briga celog čovečanstva na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou, naročito u borbi protiv siromaštva.
Teritorija Srbije pripada jednom od najznačajnijih centara biodiverziteta u Evropi, sa brojnim specifičnim ekosistemima u okviru kojih je zastupljena flora i fauna sa velikim brojem vrsta od međunarodnog značaja. Srbija poseduje bogat genofond divljih i gajenih biljnih i životinjskih vrsta i varijeteta, koji predstavljaju nezamenljive resurse za razvoj mnogih privrednih grana, kao što su pre svega: poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo, turizam i dr.
U Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije, u saradnji sa naučnim i stručnim institucijama, razvijeno je više značajnih projekata radi uspostavljanja nacionalnih mehanizama zaštite biodiverziteta u Srbiji. Ovi projekti su u funkciji sprovođenja nacionalne politike zaštite i održivog korišćenja biodiverziteta, implementacije međunarodnih sporazuma i izrade novog Zakona o zaštiti prirode, usaglašenog sa savremenim međunarodnim normama i standardima.
13 May 2016 | Uncategorized
Međunarodni dan akcije za klimu se obeležava u više od 170 zemalja sveta. Termin klimatske promene koristimo kada govorimo o promenama u klimi koje se događaju od početka dvadesetog veka. Promene koje su registrovane prethodnih, kao i one koje se predviđaju za narednih 80 godina smatraju se da su nastale kao rezultat čovekovih aktivnosti a ne kao posledica prirodnih promena u atmosferi.
“Efekat staklene bašte” je veoma važan kada govorimo o klimatskim promenama zato što se odnosi na gasove koji Zemlju održavaju toplom i kojima pripada najveća zasluga za postojanje života na njoj. Neke od gasova koji prave “efekat staklene bašte” ljudi proizvode u svakodnevnim aktivnostima. Ta dodatna količina koju proizvode ljudi glavni je osumnjičeni za pojačani “efekat staklene bašte” odnosno globalno zagrevanje.
Naučnici predviđaju da bi globalno zagrevanje moglo da doprinese masovnom istrebljenju divljih životinja u bliskoj budućnosti, delovanjem na čak milion vrsta, što je oko četvrtina svih nama poznatih vrsta. Životinje i biljke koje su navikle na hladnije klimatske uslove moraće da se pomeraju prema polovima ili uzbrdo čak i usled malih promena klime. Uticaj na vrste postaje toliko značajan da njihovo kretanje može služiti kao pokazatelj zagrevanja planete.
Šta znači broj 350?
-350 ppm je gornja granica koncentracije ugljen dioksida (CO2) u atmosferi koja neće doprineti daljoj promeni klime. Trenutna koncentracija CO2 od oko 390 ppm doprinosi globalnom otopljavanju klime, topljenju glečera i ledenog pokrivača na polovima, kao i češćoj pojavi suše i poplava.
7 May 2016 | Uncategorized
Druge nedelje u maju se svuda u svetu obeležava Dan ptica. Različitim predavanjima i akcijama nastoji se probuditi svest o značaju ptica i drveća, sa akcentom na očuvanje retkih vrsta.
Veliki broj ptičjih vrsta je osteljiv na promene u životnoj sredini. Klimatske promene, zagađenja, promene u biljnom pokrivaču, ekstremni vremenski uslovi, sve su to faktori koji se mogu negativno odraziti na njihova prirodna staništa, smanjenje populacija i promene navika u seobi.
Svetski dan ptica omogućava da se pored značaja očuvanja ptica ukaže na zaštitu prirode i životne sredine kao zajednički zadatak i odgovornost svih nas.
Intezivni razvoj industrije i mnoge aktivnosti u korist razvoja civilizacije dovele su do ugrožavanja prirodne sredine. Danas, razvijene države pokušavaju ispraviti greške XIX i XX veka. Ipak se, još uvek, sečom drveća i drugim aktivnostima uništavaju prirodna staništa, izvori hrane i gnezdilišta, broj vrsta ptica u staništima je sve manji, kao i ostalih vrsta flore i faune.
Sa druge strane imamo navike našeg čoveka da konstantno uzima od prirode ne vraćajući ništa, nekažnjeno je narušava što iz neznanja, što iz obesti. Ova činjenica nas navodi na stalan oprez i uporan rad u korist prirode jer čini se da ljudi ni u ovom veku nisu svesni posledica narušavanja prirodne ravnoteže.
21 Apr 2016 | Uncategorized
April nam protiče neočekivano hladno i sumorno. Mesec proleća prolazi u kiši i vetru. Sunčani i nasmijani dani samo u pesmi. Šta se to onda događa? Klimatske promene.
Neko bi rekao da kiša možda sasvim slučajno pada u ovo doba godine i da se isto sigurno dešavalo i ranije, ali se tada ovome niko nije čudio. Ipak, makar smo pomalo svesni činjenice da se naša planeta menja i da trenutno stanje nije nimalo zadovoljavajuće. Zbog toga se godinama unazad, 22. aprila, obeležava međunarodni Dan planete Zemlje. Glavni cilj jeste da se probudi svest ljudi i da se podsetimo na stanje u kojem se naša planeta nalazi. Ovaj praznik ustanovljen je u SAD još 1970. godine, dok se u svetu obeležava počev od 1992. godine, kada je na konferenciji UN o životnoj sredini u Rio de Žaneiru usvojen dugoročni program za promociju održivog razvoja. Međutim, iako je problem uočen pre više od 40 godina, jasno je da rezultati nisu dovoljno dobri i da bi u što skorije vreme trebalo napraviti krupne korake kako bi se stanje barem delimično poboljšalo.
Na koji način vi pomažete našoj planeti?
Povodom akcije obeležavanja Dana planete Zemlje, pozivamo sve zainteresovane građane da dana 22.4.2016. godine u periodu od 08 do 16 h zaštite planetu Zemlju tako što će reciklirati svoj električni i elektronski otpad i fluorescentne cevi i sijalice i za to dobiti nadoknadu po važećem cenovniku. Kontejner, gde možete odložiti vaš otpad, nalazi se u ulici Maksima Gorkog br.2, u samom centru Pančeva. Na ovaj način stare ili polovne stvari neće otići u zaborav, već će možda naći bolju i praktičniju primenu nego kod prethodnog vlasnika, a vi ćete uz manje ulaganja kupiti sebi nešto novo po vašoj želji.
29 Mar 2016 | Uncategorized
Ovih dana gosti pančevačkim gimnazijalcima su njihovi vršnjaci iz Tokija. Osim druženja i upoznavanja sa našom kulturom i svakodnevnim životom, zajedno se bave i ekologijom. Čitavu ideju podržala je nemačka vlada.
Pančevačka gimnazija je već godinama deo nemačkog projekta “Paš”, koji funkcioniše po principu partnerskih škola.
U “Paš” projekat je uključeno 1.800 škola u svetu, to je oko pola miliona učenika. Osnovna ideja je podrška školama gde se uči nemački jezik, a ova saradnja i druženje među učenicima je važno jer osim nemačkog jezika se bave i zaista značajnom temom kao što je ekologija.
Tokom desetak dana, osim druženja i upoznavanja sa našom kulturom uglavnom se bave ekologijom, što će biti i tema zajedničkog filma na kojem će raditi.
Radionice su vezane za istraživanja i upoznavanja sa problemima ekologije, pa je u tu svrhu organizovan obilazak našeg Reciklažnog centra.
Inače, ovaj vikend je bio veoma živ u Reciklažnom centru. Pored mladih gostiju iz Japana, koji su imali priliku da vide kako se to kod nas radi, ugostili smo još dve grupe učenika, koji su pokazali veliko interesovanje za reciklažu, a samim tim i za očuvanje životne sredine.
Gosti su nam bili učenici Tehničke škole “23. maj” iz Pančeva i Prehrambeno-ugostiteljske škole iz Čačka. Teme njihovih završnih radova, kojim će okončati svoje srednjoškolske dane, su upravo vezane za radnu svakodnevicu naše firme.
Bezmalo, ova poseta im je pomogla da praktično sagledaju ono o čemu će pisati u svojim maturskim radovima.
Da bi im sve što se dešava u našoj firmi, postalo bliže i jasnije, potrudio se rukovodilac Reciklažnog centra, Božidar Potkonjak.
