25 Sep 2015 | Uncategorized
“Božić i sinovi” grade novo postrojenje za kompletan tretman EEO
Vrednost radova 7 mil EUR
Kompanija “Božić i sinovi” donela je odluku o kupovini postrojenja i izgradnji novog objekta-fabrike za reciklažu koja će koristiti trenutno najbolju dostupnu tehnologiju (BAT) za reciklažu električnih i elektronskih (EE) uređaja. Novo postrojenje biće locirano pored već postojećeg reciklažnog kompleksa u Pančevu u kojem “Božić i sinovi” nepunih deset godina obavljaju istu delatnost. Investitor očekuje brzo rešavanje manjih administrativnih problema, kako bi što pre počela realizacija svih planova u vezi sa novim postrojenjem.
Kada ono bude počelo da radi, Reciklažni centar “Božić i sinovi” biće osposobljen za kvalitetan tretman gotovo svih razreda EE otpada, i to po aktuelnim evropskim direktivama.
Postrojenje za tretman rashladnih uređaja kupljeno je od ugledne italijanske firme FORREC koja deo svoje opreme proizvodi i u našoj zemlji, što predstavlja posebnu pogodnost jer je zahvaljujući blizini moguće brže i jeftinije servisiranje kada je to potrebno. Osnovna operacija u novom postrojenju podrazumevaće rezanje – srediranje otpada na granulate koje sistem separatora može da razdvaja bez štetnog uticaja na životnu sredinu. Postoji ideja da se materijali koji su danas balast koriste kao energetsko gorivo i kao punioci građevinskog materijala, a u vezi sa tim vode se pregovori sa potencijalnim partnerima.
Kako bi postigli veći stepen tretmana, “Božić i sinovi” su ove godine investirali i u kupovinu mašine za reciklažu katodnih cevi – CRT monitora. U planu je kupovina još nekoliko istih mašina za nekoliko gradova u Srbiji, a sve sa ciljem da bude smanjen trošak transporta, ali i rizik transporta ove vrste otpada.
Višemilionska investicija
Kada sve bude kompletirano, ukupna investicija u novu fabriku dostići će sedam miliona evra.
Ako se ispune svi preduslovi i planovi, količina tretiranog otpada u kompaniji “Božić i sinovi” u narednoj godini mogla bi da bude više od 5-6.000 tona, a broj zaposlenih da poraste i do 200 u samoj kompaniji i da se indirektno kroz sakupljačku mrežu uposli još 200 novih sakupljača.
– Ako je suditi po rečima premijera Srbije “svako ko zaposli jednog radnika je heroj”, proizilazi da smo mi 200 puta heroji i najveća grinfild investicija u južnom Banatu u poslednjoj deceniji – kaže za “eKapiju” Jovica Božić, vlasnik kompanije “Božić i sinovi”.
Direktor kompanije Nikola Egić dodaje da bi, uz dobru organizaciju i raspodelu resursa, ovaj reciklažni centar mogao u narednim godinama da tretira i 13 hiljada tona godišnje, za kolko i ima dozvolu, pa čak i više.
– Reciklaža je trenutno jedina industrijska grana koja pokazuje veliki rast i potencijal za zapošljavanje, a biti sakupljač EE otpada je najbolji “start up” biznis i zahteva najmanju investiciju – smatra naš sagovornik i poziva sve zainteresovane na saradnju.
Jovica Božić ističe da Srbija ima dovoljno prerađivačkih kapaciteta sa kojima može da ispuni ciljeve koje je Evropska unija stavila pred nas, ali da treba raditi na razvijanju sakupljačke mreže.
Novi projekti
– I pored volje i želje lokalnih pančevačkih vlasti da novo postrojenje što pre krene da radi, i podrške koja ne izostaje, veliki broj propisa i zakona nas usporava – kaže Božić i objašnjava da su brojna planska dokumenta tek u procesu izrade.
– Veliki deo obaveza, pa i finansiranje planske dokumentacije smo preuzeli na sebe kako bismo ubrzali ovaj proces.
Novim investicijama ovde nije kraj, jer “Božić i sinovi” imaju u planu i nova ulaganja. Trenutno rade na projektu reciklaže katalizatora, kao i na projektu valorizacije različitih materijala iz otpada.
– Pomenuti projekat valorizacije omogućio bi da dobar deo frakcija koje se dobijaju tretmanom otpada koji se danas izvoze, nakon ovakvog tretmana ostanu u Srbiji i budu ovde iskorišćeni kao sirovine. Problem gradnje objekata za potrebe reciklaže, međutim, je evidentan – planska dokumenta nisu usaglašena sa zakonom koji uređuju oblast zaštite životne sredine. Prijatno iznenađenje bi bilo da nas neka lokalna samouprava pozove i ponudi svoju lokaciju sa čistom planskom dokumentacijom i lokacijom za reciklažu i tretman otpada, a da ne kažem da nas neko iz Ministarstva privrede ili zaštite životne sredine pozove i ponudi pomoć i rešenje oko ubrzanja i smanjena birokratskih procesa koji definitivno usporavaju razvoj zelene industrije.
Potrebni još bolji uslovi za investiranje
Kao čovek iz engleske dijaspore, Božić tvrdi da bi i drugi iz dijaspore uložili značajna sredstva u srpsku privredu jer su se investicioni uslovi značajno promenili na bolje, naročito u delu makroekenomskog aspekta, iako se, kako kaže, stiče utisak da lokalne vlasti još ne mogu ili ne žele da adekvatno prate novi, dinamičan program Vlade, i birokratskim preprekama usporavaju i otežavaju brži proces realizacije konkretnih investicionih projekata kao što je ovaj.
U kompaniji “Božić i sinovi” pažnju skreću i na veliki problem i rizik u svakodnevnom radu firmi koje tretiraju otpad (čiji tretman košta više nego komercijalna vrednost frakcija koje se tretmanom dobiju) – nepredvidivo poslovanje, koje je posledica neredovnih isplata nadoknade troškova tretmana, odnosno podsticajnih sredstava za ponovnu upotrebu, reciklažu i korišćenje otpadne EE opreme. “Božić i sinovi” očekuju da će usvajanjem novog zakona o zaštiti životne sredine i zakona o upravljanju otpadom i formiranjem Zelenog fonda ti problemi biti prevaziđeni.
– Bez obzira na tromost sistema i neuređenu i neusaglašenu zakonsku regulativu sa planskim dokumentima, Srbija je dobra zemlja za ulaganje iz samo jednog razloga – zato što ovde još ne postoji prava i zdrava konkurencija. Tržište je otvoreno i mesta ima za sve investitore – zaključuje Božić.
20 Sep 2015 | Uncategorized
I klinci znaju za reciklažu!
16 Sep 2015 | Uncategorized
„Zelena energija“ moto je koji od 14. do 16. oktobra ujedinjuje dve srodne i veoma značajne sajamske manifestacije – 11. Međunarodni sajam energetike i 12. Međunarodni sajam zaštite životne sredine i prirodnih resursa – ECOFAIR.
Sajam energetike održava se pod pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije i Elektroprivrede Srbije. Pokrovitelj ECOFAIR-a je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, a partner Beogradskog sajma u organizovanju ove manifestacije je Privredna komora Srbije.
„Energetika 2015“ okupiće na jednom mestu sve subjekate energetskog sistema, institucije, proizvođače, distributere, investitore i stručnu javnosti, koji će tokom sajamskih dana pokušati da sagledaju potencijale i utvrde smernice daljeg razvoja ove dinamične privredne oblasti. Eksperti očekuju da će ova oblast imati važnu ulogu u izlasku Srbije iz ekonomske krize. Energetika Srbije biće predstavljena kroz nekoliko robnih grupa – električnu energiju, ugalj, naftu i gas, obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i rudarstvo.
O značaju manifestacije „ECOFAIR 2015“ dovoljno govori podatak da će Srbija u narednih deset godina uložiti značajna sredstva u oblast zaštite životne sredine. Pored toga, najavljen je i niz mera u cilju uspostavljanja održivog sistema „Zelene ekonomije“ i osnivanje „Zelenog fonda zaštite životne sredine Republike Srbije“, jednog od ključnih mehanizama za finansiranje zaštite životne sredine.
Preuzeto sa http://energetika-ekologija.talkb2b.net/
8 Sep 2015 | Uncategorized
Srbija očekuje da do kraja ove godine dobije mišljenje Evropske komisije da može da otvori pregovore sa EU o poglavlju 27 o životnoj sredini bez dodatnih uslova i da pregovore o tome možda počne naredne godine, rekao je danas pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Aleksandar Vesić.
“Mi očekujemo da se poglavlje 27 otvori bez nekih dodatnih uslova… Očekujemo tu odluku do kraja godine. Nadamo se da će pregovori u vezi sa poglavljem 27 početi 2016, što ne mora da znači”, rekao je Vesić za portal EurAktiv Srbija.
Vesić koji je u Privrednoj komori Srbije prisustvovao skupu o sistemu izdavanja integrisanih dozvola za objekte za uzgoj živine i svinja, dodao je da iz Brisela stižu neformalni, pozitivni signali.
On je rekao da je Vlada Srbije 4. septembra usvojila postskrining dokument za poglavlje 27 i, kako je istakao, u roku ga poslala Briselu.
Pomoćnik ministra poljoprivrede je podsetio da je taj dokument pripremljen pošto je Evropska komisija tražila dodatne informacije po završetku skrininga, i da je Srbija jedina zemlja u procesu pristupanja koja je pripremila takav dokument.
“Taj poslednji dokument nije toliko obavezujući, on pokazuje stanje i naše želje u vezi sa transpozicijom propisa”, rekao je i dodao da bi Srbija, kako je naznačeno Briselu, trebalo da do 2018. prenese propise u oblasti životne sredine u svoje zakonodavstvo.
On je dodao da se, kada je reč o primeni propisa, išlo na duže rokove 2030. ili 2040. godina, i naglasio da će se o tim rokovima sigurno pregovarati.
Vesić je ukazao na problem nedovoljnih kapaciteta u Srbiji, posebno lokalnih vlasti, za izdavanje integrisanih dozvola kojima se ograničava zagađenje, kao i za pripremu projekata za korišćenje pretpristupne pomoći u oblasti životne sredine.
“Bojim se da ćemo izgubiti mogućnost da iskoristimo ta sredstva”, rekao je on.
Vesić je rekao da će primena Direktive o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja (IPPC) kojom se propisuje izdavanje integrisanih dozvola, biti zahtevna i da će se, kada je reč o velikim objektima, o svakom pojedinačno pregovarati.
Za uzgoj živine i svinja u Srbiji je izdata samo jedna integrisana dozvola, 2014. u Kraljevu, a pripremljen je i jedan nacrt dozvole, rečeno je na skupu o projektu “Implementacija IPPC/IE u postrojenjima za intenzivan uzgoj živine i svinja”, koji je podržala Švedska.
Iznet je i podatak da je u Evropskoj uniji 50.000 objekata u svih šest oblasti obuhvaćenih IPPC direktivom, uključujuću poljoprivredu, ima ovu vrstu dozvole kojim se ograničavaju emisije, uređuje korišćenje najboljih dostupnih tehnika, i utvrđuju uslovi za zaštitu vazduha, zemljišta i vode, za upravljanje otpadom, za buku i vibracije, za efikasno korišćenje energije i za sprečavanje udesa.
U Srbiji je 2004. donet Zakon o integrisanom sprečavanju i o kontroli zagađivanja životne sredine kojim se uvodi sistem izdavanja integrisanih dozvola.
Izvor: BETA
21 Aug 2015 | Uncategorized
Reciklažna industrija je kod nas još uvek u povoju. S obzirom na to se naše tržište tek sada gradi i da nema ustanovljenog sistema, veliki napredak će se videti kada se uradi reforma javnih komunalnih preduzeća i uspostavi primarna separacija otpada.
Kako biste ocenili trenutno stanje u reciklažnoj industriji u Srbiji?
Reciklaža je odličan biznis, vrlo razvijen u svetu, međutim, kod nas zbog pravnih praznina sistem još nije uspostavljen. Cela reciklažna industrija danas zavisi od podsticaja države, što znači da ako država ne dodeli podsticaje privrednicima, propisani ciljevi za 2015. neće moći da budu dostignuti.
Na jesen nas očekuju velike promene u oblasti zaštite životne sredine. Kako ocenjujete nedavno održane javne rasprave o izmenama i dopunama novih zakona iz ove oblasti, čije se usvajanje očekuje u septembru?
Državna uprava je pod velikim pritiskom EU i zbog toga transponuje odredbe evropskog zakonodavstva bez prethodnih analiza ekonomskih implikacija za sprovođenje tih propisa. Treba imati u vidu da je implementacija nacionalnih propisa na vrlo niskom nivou. Jedan od uslova uspešne implementacije je uključivanje svih aktera u kreiranje politike u određenoj oblasti, kao i ekonomske analize. Izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom smanjuju stepen pravnih praznina u odnosu na evropske propise, ne uzimajući u obzir spremnost tržišta i mogućnost implementacije tih instituta i definicije u ovom trenutku kod nas.
Od velike je važnosti uspostaviti partnerski odnos između donosioca odluka i industrije u oblasti upravljanja otpadom, jer je industrija ta koja bi trebalo da snosi veliki deo planiranih investicija u oblasti upravljanja otpadom. Industriji otpada je važno da ima predvidivost. Prema planu nadležnog ministarstva, 2017. je godina važnih promena, jer se tada planira revizija celog Zakona o upravljanju otpadom, kao i revizija strateških dokumenata.
Stekao se utisak da stručna i opšta javnost pozdravljaju ponovno osnivanje Zelenog fonda. Koji su glavni benefiti koji se ostvaruju njegovim osnivanjem?
Ideja Zelenog fonda je dobra, ali predlog načina na koji je Zeleni fond organizovan nije baš u saglasnosti sa idejom, S druge strane, još uvek je neizvesno kada će Zeleni fond početi sa radom, s obzirom na to da je predlogom propisan pravni vakuum od godinu dana za usvajanje podzakonskih akata koji treba da definišu način rada ovog fonda. Efekat Zelenog fonda neće biti maksimalizovan ako bude osnovan kao budžetski fond. Svakako, stabilna linija finansiranja zahteva životne sredine je neophodna, a ovako konstituisan Zeleni fond je pionirski korak u tom procesu.
Benefiti fonda bi trebalo da se vide kroz investicije u životnu sredinu za sektore koji nisu komercijalni, kao i za infrastrukturne i druge projekte čije je finansiranje obaveza države.
Koje su najvažnije izmene koje donosi novi Zakon o upravljanju otpadom?
Nacrtom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom su delimično popunjene postojeće pravne praznine u skladu sa evropskim zakonodavstvom. Sada se u nacionalnim propisima mogu naći instituti poput nusproizvoda, prestanka statusa otpada, diler broker, odgovornost proizvođača, usaglašene definicije sa okvirnom direktivom za otpad 2008/98 EZ. Međutim, ukoliko ne postoji sinhronizovnost sa ostalim relevantnim propisima, onda je problem implementacije i dalje prisutan.
Uspostavljanje sistema reciklaže je ključni segment u procesu usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Koji su, po Vašem mišljenju, do sada preuzeti koraci, a šta tek predstoji da se uradi?
Uspostavljanje sistema upravljanja otpadom je važan segment i očekuju se veliki ekonomski zahtevi u procesu usaglašavanja sa propisima EU. Prema Strategiji aproksimacije, troškovi su procenjeni na 2,796 milijardi evra, što je 26% ukupno procenjenih troškova od 10,6 milijardi evra. Veliki teret finansiranja upravljanja otpadom treba da snosi privreda.
U ovom momentu, zabrinjavajuće je što se industrija potpuno zanemaruje u tom procesu, a nacionalna politika kreira bez svih učesnika. Država treba da napravi plan implementacije i edukacije o izazovima i zadacima koji se očekuju kako od industrije, tako i od građana u upravljanju otpadom, jer bez toga rezultati neće biti postignuti.
Takođe, trebalo bi da se više koncentrišemo na problem u sektoru otpada koji je drugi po ekonomskim implikacijama i ozbiljno razmotrimo predložene mere reforme iz Strategije aproksimacije koja je usvojena 2010. godine, i jedan je od najvažnijih dokumenata u procesu pristupanja sa EU.
Prilikom predstavljanja post-skrining dokumenta za Poglavlje 27, naglašeno je da je edukacija javnog mnjenja jedna od „slabih” tačaka u pogledu prilagođavanja EU u životnoj sredini. Kojim mehanizmima bi trebalo pospešiti taj segment?
Kontinuiranim neformalnim obrazovanjem, jer je edukacija važna i neophodna kroz ceo proces tranzicije u kome se naše društvo nalazi. Zbog toga je važno da edukacija bude prilagođena svim uzrastima.
Udruženje Hrabri čistač je prisustvovalo nedavno održanoj FEAD konferenciji u Londonu. Glavna tema je bila „Dinamički potencijal cirkularne ekonomije”, ali su pokrenute i mnoge druge teme. Koji su najvažniji zaključci do kojih se došlo?
Kružna ekonomija je novi koncept upravljanja otpadom koji se javio posle krize 2008. godine, a odnosi se na maksimalnu iskorišćenost upotrebljenih resursa. To je koncept u kome se odlaganje otpada svodi na minimum i na otpad se gleda kao na sirovinu. Ciljevi u evropskim propisima su vrlo ambiciozni i teško dostižni ukoliko se ne primenjuje koncept kružne ekonomije. Za sve ovo potrebna je vrlo razvijena infrastruktura i visoka svest o zaštiti zdravlja i životne sredine, što na kraju donosi i ekonomske benefite za sve.
Koji su glavni principi kružne ekonomije i u kojoj meri je moguće primeniti kružnu ekonomiju na Balkanu?
Pre svega, na Balkanu je potrebno promeniti svest u odnosu na tržište i kapital. Nažalost, ceo Balkan je jako daleko od suštinskog koncepta kružne ekonomije, koji iako nije nedostižan, predstavlja vrlo ambiciozan poduhvat. Sve države na Balkanu imaju poteškoća da ustanove sistem upravljanja otpadom. Upravo je ključna stvar u kružnoj ekonomiji uspostavljanje tog sistema (primarna separacija otpada) i maksimalna iskorišćenost resursa.
U Evropi i svetu, resursi danas imaju veliku vrednost zato što se velika pažnja poklanja zaštiti životne sredine i zdravlju ljudi. Treba istaći da je koncept kružne ekonomije neminovan, jer je ugrađen u evropske propise koje sve države kandidati za članstvo u EU moraju da usaglase i implementiraju.
Preuzeto sa sajta www.miteco.rs
Foto: Miteco
3 Jul 2015 | Uncategorized
U toku je finalizovanje nove Globalno razvojne agende koja će biti realizovana u narednih petnaest godina počev od septembra ove godine. Na ovom svojevrsnom zadatku Ujedinjene nacije blisko sarađuju sa svim zemljama članicama i u konsultaciji sa njima rade na novoj agendi. Nju će slediće sve zemlje u svetu, a biće ozvaničena na sednici Generalne skupštine UN planiranoj za kraj septembra 2015. godine. U ime naše zemlje potpisaće je Tomislav Nikolić, predsednik Republike Srbije.
U prostorijama Privredne komore Srbije u organizaciji mreže Globalni dogovor u Srbiji, UNDP i Ministarstva spoljnih poslova predstavljeni su novi Ciljevi održivog razvoja, koji će biti realizovani u narednih petnaest godina.
Novih 17 osnovnih i 169 specifičnih globalnih ciljeva održivog razvoja postaće vodič za politiku i finansiranje u narednih 15 godina, počevši sa istorijskim obećanjem da se siromaštvo okonča.
Neki od najvažnijih ciljeva su iskorenjivanje gladi, ostvarivanjenje rodne ravnopravnosti, unapređenje zdravstva i pristup obrazovanju za svako dete.
Nova razvojna agenda promovisaće miroljubiva društva, stvarati bolje poslove i suočiti se sa ekološkim izazovima današnjice – prvenstveno klimatskim promenama o čemu su na sastanku govorili ambasador Dragan Županjevac, koordinator za ECOSOG i ekonomske odnose u Ministarstvu spoljnih poslova RS, Odeljenje za UN, Irena Vojačkova Solorano, stalna koordinatorka UN u Srbiji, kao i predstavnici Privredne komore Srbije Miroslav Miletić, potpredsednik PKS i Siniša Mitrović, član UO Globalnog dogovora iz PKS.
