3 Jul 2015 | Uncategorized
Prijatelji kompanije Božić i sinovi, članovi Saveza za sport i rekreaciju invalida (SSRI) Pančevo, uspešno su nastupili na Republičkom prvenstvu osoba sa invaliditetom u sportskom ribolovu, odakle su u Pančevo doneli srebrnu i bronzanu medalju. Na prvenstvu koje je održano u Bečmenu 28. juna, SSRI Pančevo predstavljali su Miloš Vidosavljević, Bratislavka Gajić koja je osvojila drugo mesto i Milka Gerdić treće.
Ovo svakako nije jedini uspeh pančevačkog saveza, jer su njihovi članovi na nekoliko uzastopnih takmičenja osvojili niz medalja – na prvenstvu Vojvodine u atletici za osobe sa invaliditetom u maju ove godine, potom na prvenstvu Srbije u atletici za osobe sa invaliditetom u Beogradu početkom juna, kao i sredinom proteklog meseca u Srbobranu, na prvenstvu Vovodine u sportskom ribolovu za osobe sa invaliditetom.
1 Jul 2015 | Uncategorized
Trag fondacija, Fond braće Rokfeler i Erste Banka nagradili su tri najbolje ideje zasnovane na principima održivog razvoja sa po 5.000 dolara.
Konjički klub „Aranđelovac“ iz Aranđelovca, Sanja Andrejević iz Beograda i Udruženje za lokalni razvoj Kamenica, iz Niša, dobitnici su ovogodišnjih donacija za inovativne poslovne ideje zasnovane na principima održivog razvoja u okviru nacionalnog Foruma za zelene ideje.
Osam finalista konkursa nacionalnog Foruma za zelene ideje predstavilo je danas svoje projekte na celodnevnom događaju, pred žirijem koji je odabrao najbolja tri, a koji su dobili po 5 hiljada dolara za realizaciju svojih preduzetničkih ideja. Pobedničke ideje će konkurisati i za dodatnih 10 hiljada dolara na Regionalnom forumu Fonda braće Rokfeler, koji će u julu ove godine biti organizovan na Kosovu.
Za pokretanje kampa u Vukosavcima nadomak Aranđelovca, sa bungalovima namenjenim eko turizmu i korisnicima hiporehabilitacije, Konjički klub „Aranđelovac“ osvojio je prvu nagradu (prezenterka ideje je Jelena Obradović). Drugu nagradu osvojila je Sanja Andrejević (ideju je prezentovala Mila Rosić) iz Beograda za reciklažu drveta i restauraciju starog nameštaja, dok je Udruženje za lokalni razvoj Kamenica (ideju je prezentovala Tatjana Jovanović) osvojilo treću nagradu za revitalizaciju i ponovno pokretanje kampa sa bungalovima uz prateće turističke sadržaje zasnovane na eko principima na Kameničkom visu iznad Niša.
Nagrađeni projekti biće dodatno podržani putem konsultacija i mentorstva sa ciljem da postanu konkurentni i održivi na duži period.
Najbolje ideje odabrao je žiri u sastavu: Dragan Srećković (CWS), Nemanja Božić (Kompanija „Božić i sinovi“), Olivera Popović (Udruženje poslovnih žena Srbije), Sonja Dakić (DajDaj pelene), Sreten Vranić (Erste Banka) i Vladimir Stojanović (Udruženje Optimist).
Na konkursu je učestvovalo 87 projekata, a u uži krug je izabrano njih osam koji u najvećoj meri obuhvataju sve elemente održivog razvoja, odnosno koji pored finansijske održivosti, takođe i kreativno rešavaju ekonomske, društvene i probleme životne sredine. Takođe, prednost su imale ideje koje se pre svega oslanjaju na lokalne resurse, uključujući zapošljavanje lokalnog stanovništva i korišćenje njihovih znanja i veština, a uz to sadrže i nacrt poslovnog plana, kao i plana zaštite i unapređenja životne sredine.
„Raduje nas što su se ove godine na konkursu za Zelene ideje pojavile sveže nove ideje, veliki je bio broj prijavljenih ideja koje su posvećene razvoju eko turizma. Verujemo da će podrška koju smo dali omogućiti nagrađenima da razviju održive biznise, ali i da će podstaći druge da budu preduzimljivi i na taj način doprinesu razvoju svojih lokalnih zajednica“, izjavila je Biljana Dakić Đorđević, izvršna direktorka Trag fondacije.
„Već treću godinu zaredom podržavamo Forum za zelene ideje, jer smatramo da većinu principa koje on promoviše može u izvesnoj meri da primenjuje svaka kompanija i da bi to dodatno doprinelo održivosti. Neki od pobednika iz prethodnih godina su na odličnom putu da pokažu kako se može uspešno poslovati na takav način“, izjavio je ekspert za društveno preduzetništvo i eksterne komunikacije Erste Banke, Vladimir Todorović.
Nakon predstavljanja projekata, usledila je panel diskusija na temu izazova zelenog biznisa i svečano uručenje nagrada. Planiranje, projekcija na tri do pet godina, izrada biznis plana, unutrašnja organizacija, prevazilaženje izazova pri sertifikovanju proizvoda i registraciji firme, planiranje vremena za početak pokretanja biznisa, biranje partnera, kao i umrežavanje i razmena iskustva, važne su preporuke sa panel diskusije svima koji započinju realizaciju zelenih preduzetničkih ideja.
Nacionalni Forum za zelene ideje pokrenula je Trag fondacija u partnerstvu sa Fondom braće Rokfeler i Erste Bankom. Program je pokrenut kako bi pojedinci, udruženja i mala preduzeća dobili ohrabrenje i sredstva da razvijaju inovativne preduzetničke projekte zasnovane na principima održivog razvoja. Ove ideje se tiču privrednog razvoja, koji se zasniva na racionalnom korišćenju lokalnih resursa, tradicionalnim procesima proizvodnje prilagođenim novom ambijentu, očuvanju zanata kao i na kontinuiranom ekološkom unapređenju.
www.tragfondacija.org
29 Apr 2015 | Uncategorized
Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević – Bošković najavila je danas da bi procenjena suma od 10,6 mlrd EUR koliko će Srbija morati da izdvoji do 2030. godine za usklađivanje oblasti zaštite životne sredine sa standardima Evropske unije, zbog prošlogodišnjih poplava mogla da bude značajno premašena.
Ti izazovi će biti još i veći zbog posledica prošlogodišnjih majskih poplava, rekla je ministarka, na otvaranju javne diskusije “Energetika i životna sredina -Srbija na putu ka EU” u Skupštini Srbije.
Najzahtevniji sektori su zaštite voda, otpad i industrijsko zagađenje, rekla je ona i ukazala da se tu ne radi samo o troškovima, već i o velikim benefitima kroz otvaranje novih radnih mesta u zelenoj ekonomiji, kao i koristi od poboljšanja zdravlja i kvaliteta života ljudi i smanjenja šteta na imovini.
Ministarka je navela da se na oblast životne sredine odnosi oko 30% svih pravnih propisa koje moramo u pregovorima uskladiti sa EU, što je veliki izazov, jer se ta evropska pravila dodatno vremenom menjaju, pa moramo ispratiti i te najnovije promene.
Ona je podsetila da je Srbija prihvatila obavezu da sa 21% poveća na 27% ukupnu potrošnju struje iz obnovljih izvora do 2020. godine.
U Srbiji se, kako je rekla, mora raditi na unapređenju sistema zaštite životne sredine, kroz unapređenje zaštite vode, vazduha, zemljišta, ekosistema uz održivo i efikasno korišćenje energetskih resursa.
Energetika jeste preduslov privrednog razvoja, ali se energetski resursi moraju tako koristiti da ne ugroze nove generacije, poručila je ministarka i dodala da je uticaj konvencionalnih izvora energije jedna od najvećih pretnji zaštiti životne sredine.
Ograničenje emisije gasova sa efektom staklene bašte je važno za borbu protiv klimatskih promena, ukazala je ona i dodala da resorno ministarstvo podržava koncept zelene ekonomije, razvoj reciklažne industrije i organske poljoprivrede.
Ministarka je ukazala da bi se u Srbiji samo uvođenjem biogoriva zamenilo oko 2,5 miliona tona nafte, a značajna je i najava projekata vetroelektrana i projekata na biomasu.
Ona je ukazala da je problem zaštite životne sredine jedan od najvećih problema i u svetu i sastavni je deo važnih međunarodnih i regionalnih pitanja.
Izvor: eKapija
30 Mar 2015 | Uncategorized
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije raspisalo je danas konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za 2015. za reciklere i proizvođače kesa.
Na konkurs se mogu prijaviti operateri postrojenja za ponovnu upotrebu i iskorišćavanje otpada kao sekundarne sirovine ili za dobijanje energije, kao i proizvođači kesa “tregerica” za višestruku upotrebu debljine veće od 20 mikrona, saopšteno je iz tog ministarstva. Podsticajna sredstva biće dodeljena iz budžeta za 2016. godinu.
Konkursom je predviđeno da se za ponovnu upotrebu i korišćenje otpadne gume kao sekundarne sirovine dobija 18.390 dinara po toni, a za tretman otpadnih guma radi dobijanja energije 3.606 dinara.
Za ponovno korišćenje i reciklažu otpadnih ulja kao sekundarne sirovine dobijaće se 10 dinara po kilogramu, dok će se za tretman otpadnih ulja radi dobijanja energije dobijati pet dinara po kilogramu, osim za otpadna jestiva ulja.
Za ponovnu upotrebu i reciklažu otpadnih startera, akumulatora, industrijskih baterija i akumulatora predviđeno je 14,5 dinara po kilogramu, dok će se za korišćenje i reciklažu otpadnih prenosnih akumulatora ili startera dobijati 145,5 dinara po kilogramu.
Proizvođači kesa “tregerica” za višestruku upotrebu, debljine veće od 20 mikrona, dobijaće 6.010 dinara po toni, a za one koje sadrže biorazgradive aditive podsticaj će biti 8.414 dinara po toni.
Za ponovnu upotrebu i reciklažu otpadne električne i elektronske opreme kao sekundarne sirovine, u zavisnosti od tipa uređaja, podsticajna sredstva će iznositi od 13 do 108 dinara po kilogramu.
Prijave za konkurs primaju se do 31. januara 2016. godine, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede.
Izvor: eKapija
23 Mar 2015 | Uncategorized
Oblast životne sredine biće “motor pregovora” Srbije i EU, a ne usko grlo, kako se neki nadaju, izjavila je danas državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije, Stana Božović.
“Srbija nema vremena ni novca za gubljenje, tako da kašnjenje u procesu pristupanja, kao ni potencijalne finansijske kazne usled neispunjenja preuzetih obaveza, ne dolaze u obzir”, kazala je Božović na konferenciji “Životna sredina: Izazov i prilika za razvoj Srbije” koja se održava u Beogradu.
Ona je istakla da je Srbija uspešno završila “eksplanatorni i bilateralni skrining” za Poglavlje 27, koje se odnosi na životnu sredinu, navodeći da se pregovara o tome za koje će vreme Srbija dostići planirane ciljeve, o finansijskoj pomoći i o projektima koje će podržati EU.
Govoreći o stanju zaštite životne sredine u Srbije, navela je da je najveći problem upravljanje otpadom i otpadnim vodama.
Božović je podsetila da za dostizanje standarda EU u oblasti životne sredine Srbiji treba oko 10 milijardi evra.
“Izmedju četiri i pet milijardi biće utrošeno na velike infrastrukturne projekte u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama. To znači da država mora da uloži u proseku 250 miliona evra godišnje u projekte zaštite životne sredine”, kazala je ona.
Najavila je i promenu Strategije o upravljanju otpadom iz 2004. godine, uz smanjenje broja od 26 prvobitno planiranih regionalnih sistema za upravljanje otpadom, a povećanje broja lokalnih samouprava koje će formirati te regionalne sisteme, kako bi se ta oblast uskladila s direktivama EU.
Božović je ukazala da će zbog nemogućnosti daljeg zaduživanja države, potreba za ulaganjem u ekologiju biti rešena kroz javno-privatna partnerstva i osnivanje fonda za zaštitu životne sredine.
Direktor Delegacije EU u Srbiji za aktivnosti u sektoru životne sredine, Rikardo Masa kazao je da Srbija mora da se spremi za “lavinu novca” iz fondova EU za zaštitu životne sredine, kada bude postala članica EU, odnosno da ima spremne kadrove, mehanizme i projekte da se novac utroši namenski i u propisanim rokovima.
On je istakao da EU u Srbiji sprovodi nekoliko projekata zbrinjavanja otpada i otpadnih voda, dodavši da će EU nastaviti da pomaže Srbiji u toj oblasti.
Cilj konferencije koju je Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije organizovalo u saradnji s Regionalnim centrom za životnu sredinu centralne i istočne Evrope (REC), jeste da predstavi obaveze i odgovornost lokalnih samouprava, regionalnih i nacionalnih institucija u žaštiti životne sredine u procesu pridruživanja EU.
Izvor: BETA
19 Mar 2015 | Uncategorized
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i reciklažne industrije potpisali su danas ugovore o isplati sredstava za prerađeni otpad u poslednjem kvartalu prošle godine.
Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović rekla je da su ukupne obaveze prema reciklerima u prošloj godini 1,9 milijardi dinara i da je danas praktično potpisani ugovori za isplatu koja je predviđena za poslednji kvartal 2014. godine.
Državni sekretar Božović je rekla da je dobro što je država uspela da obezbedi sredstva kako bi recikleri mogli da funkcionišu, ali da ima još dosta obaveza kada je u pitanju ta oblast.
Ona je rekla da se za 10 do 15 dana očekuje raspisivanje javnog konkursa za sredstva koja su namenjena u ovoj godini.
„Potpsivanjem ugovora za poslednji kvartal 2014. godine sve obaveze prema reciklažnoj industriji su ispunjene“, rekla je Božović, podsetivši da je reciklažna industrija veliki sistem u kome radi 10.000 ljudi, te je za njih to jako važno, kako bi mogli normalno da funkcionišu.
Mada su potpisani ugovori za sva četiri kvartala 2014. godine, to nisu ugovori za celokupan posao koji su recikleri obavili u prethodnoj godini. Razlog za to leži pre svega u činjenici da za 2015. godinu nije ni trebovano dovoljno novca. Tako će ostatak nadoknada reciklerima biti isplaćen nakon rebalansa budžeta.
Prema rečima Nikole Egića, direktora kompanije „Božić i sinovi“, dobro je što su finansijska sredstva na ime nadoknada reciklerima isplanirana, međutim jako je loše to što zaštita životne sredine ponovo zavisi od budžeta, a kako je tu uvek nešto drugo prioritet recikleri su svake godine suočeni sa neizvesnošću.
„Potrebno je hitno prebaciti finansiranje ZŽS na Ford, čije formiranje je i najavljeno za jesen, a koji bi sa radom trebalo da počne početkom 2016. godine. Bez toga recikleri ostaju u problemu jer su nesigurni tokovi novca i rokovi isplata nadoknada bez čega je nemoguće planirati tretman otpada, a da ne govorimo o njegovom konačnom zbrinjavanju što iziskuje još više planiranja i za šta je neophodno na vreme imati novac“.
