Čista Ponjavica, lepša Omoljica – VIDEO
Pogledajte priloge o Ponjavici i planovima za njeno čišćenje i očuvanje.
Ana Petrović Vukićević, predsednica Udruženja reciklera Srbije – Nacionalni zeleni fond od 2015.
Iako suočeni sa velikim problemima, u reciklažnoj industriji sa optimizmom gledaju na naredni period. U Udruženju reciklera očekuju da će firme uskoro biti isplaćene za potpisane ugovore o preradi otpada u 2013. godini. Takođe, veruju da će početkom februara biti potpisani ugovori za 2014. godinu.
O sadašnjoj situaciji u reciklažnoj industriji, naplati zaostalih potraživanja od države, problemima sa raspodelom novca od eko takse, kao i o osnovanju Nacionalnog zelenog fonda, za “eKapiju” govori Ana Petrović Vukićević, predsednica Udruženja reciklera Srbije.
eKapija: Sektor zaštite životne sredine je od formiranja nove Vlade prešao iz Ministarstva energetike u Ministarstvo poljoprivrede? Kakvi su utisci do sada?
– Prebacivanjem životne sredine iz ministarstva u ministarstvo ne umanjuje se važnost delokruga kojim se životna sredina bavi, naprotiv, teme su sve aktuelnije naročito u svetlu pristupnih pregovora i skrininga poglavlja 27. Saradnja sa resornom ministarkom Snežanom Bogosavljević Bošković vrlo je korektna i intenzivna zahvaljujući tome što je Stana Božović i u novoj vladi državni sekretar zadužen za pitanja zaštite životne sredine. Sa njom smo samo nastavili dalje u rešavanju naših problema, a državna sekretarka je na adekvatan i kvalitetan način upoznala i uključila ministarku u probleme projekte i put kojim ćemo dalje, kako bi konačno postavili zaštitu životne sredine na stabilne, sigurne i trajne temelje.
eKapija: Početkom godine iz tada resornog ministarstva, Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, najavljivali su da će možda biti osnovan budžetski fond za zaštitu životne sredine. Da li očekujete osnivanje tog fonda?
– Neće biti osnivanja budžetskog fonda jer to ne dozvoljava MMF, ali ako bude sve išlo kao što sada planiramo uz malo sreće i razumevanja administracije, koju, čini mi se, već sad u najvećoj meri imamo, biće osnovan početkom 2015. godine Nacionalni zeleni fond poput poljskog fonda koji je osnovan 1989. godine i koji je preživeo i prati sve faze integracije Poljske u EU. Projekat je ove godine u Briselu nagrađen kao najbolji evropski fond koji se bavi zaštitom i projektima u oblasti životne sredine.
eKapija: Šta bi osnivanje takvog fonda donelo reciklerima?
– Osnivanje ovog fonda bi reciklerima donelo predvidivo poslovanje i sigurnu isplatu nadoknada za tretirani opasan otpad ali bi i celoj oblasti zaštite životne sredine, a tu pripadaju i voda i vazduh i otpadne vode i biodiverzitet omogućio realizaciju projekata i bržu implementaciju standarda koje od nas Evropa traži u pregovaračnom procesu, a samim tim i očuvanje zdrave životne sredine.
eKapija: U čemu je problem sa raspodelom novca od eko takse? Iz resornog ministarstva je ranije izjavljivano da država nema novca i da sav priliv ide u budžet na druge troškove.
– U periodu od 1. januara do 31. decembra 2013. godine, na osnovu izveštaja Ministarstva finansija-Uprave za trezor, ostvareni prihodi od svih naknada u oblasti zaštite životne sredine ukupno iznose 5.178.815.126 dinara. Od naknada za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada ostvareni su prihodi u ukupnom iznosu od 2.242.074.478. dinara, što predstavlja svega oko 25% potencijala čime se ostavlja prostor nekim zagađivačima za ekstra profit. Ovi prihodi nemaju više karakter sopstvenih prihoda niti se namenski troše što je zakonska obaveza jer idu direktno u budžet, a ne na račun Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine i raspoređuju se u skladu sa Zakonom o budžetu i na taj način gubi se kontrola nad tim sredstvima, koja bi trebalo da budu namenjena reckilažnoj industriji ali i drugim oblastima zaštite životne sredine.
Još više iritira činjenica da su potraživanja industrije manja nego sredstva prikupljena na osnovu eko taksi za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada. Važno je još i napomenuti da tu eko taksu u ceni proizvoda plaćamo zapravo mi građani da bi naša deca živela u zdravoj životnoj sredini i da bi naši recikleri zbrinuli proizvode koji postaju otpad nakon upotrebe.
Problem je, osim namenskog trošenja namenskih sredstava, uspostavljanje kontrole i naplate eko taksi od zagađivača od inspekcijskih organa nadležnog ministarstva, kao i sprovođenje prinudne naplate nad nesavesnim zagađivačima. Uz to problem je i redovna kvartalna kontrola – reciklera za tretirane količine otpada, kako bi zagađivači plaćali svoje obaveze u kvartalnom ritmu i kako bi recikleri bili kontrolisani, donošeni zapisnici o tretiranim količinama u tom periodu, potisivani ugovori odmah nakon završetka kvartala, a potom i isplaćivane naknade uvek najkasnije 45 dana po potpisivanju ugovora za svaki kvartal.
eKapija: Da li su recikleri, posle dugog čekanja, isplaćeni za potpisane ugovore o preradi otpada u 2013. godini?
– Recikleri na današnji dan nisu isplaćeni, ali imamo sva potrebna uveravanja nadležnih ministarstava, kao i zaključak Vlade od 28. februara 2014. da će recikleri biti isplaćeni u punom iznosu za 2013. godinu odmah nakon rebalansa za 2014. To je, po našim informacijama, najkasnije do kraja septembra 2014.
eKapija: Koji sektori reciklažne industrije su najviše pogođeni zbog neisplaćenih naknada za prošlu godinu?
– Svi su pogođeni, jer je reciklažna industrija najmlađa privredna grana i sve firme su još uvek u ciklusu investicija pritisnute ogromnim ratama kredita i širenja sakupljačke mreže i obezbeđenja sirovinske baze kako bi postrojenja radila optimalnim kapacitetima. Najveće investicije su bile u preradu elektronskog i električnog otpada i otpadnih guma pa su tu i posledice neisplaćivanja nadoknada najdrastičnije.
eKapija: Raspisan je konkurs za podsticajna sredstva za reciklere za 2014. godinu, koji traje do kraja januara sledeće godine. Šta očekujete od ovog konkursa?
– Očekujemo da će obaveze prema reciklažnoj industriji biti realno projektovane u budžetu za 2015. godinu, i da će odmah po zaključenju konkursa biti okončane sve kontrole i za četrvti kvartal 2014. Odmah zatim da budu potpisani ugovori, najkasnije početkom februara, kao i da će sve obaveze prema reciklažnoj industriji za 2014. biti isplaćene reciklerima do kraja prvog kvartala 2015. kao i da će konkurs za 2015. biti raspisan najkasnije do 28. februara 2015. u skladu sa zakonom.
S.O.
Izvor: eKapija
Skupa zaštita životne sredine
BRISEL – Biće potrebno mnogo truda i novca da Srbija uskladi zaštitu čovekove okoline sa evropskim standardima, rekla je danas novinarima u Briselu Tanja Miščević, šefica srpskog tima za pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji.
“To je veliko, teško, skupo i komplikovano poglavlje”, rekla je Miščević tokom pause u skriningu za poglavlje 27 pregovora o pridruživanju, koje se odnosi na žaštitu sredine i klimatske promene.
Ona je objasnila da će stoga skrining o ovoj temi trajati čak pet dana, umesto uobičajena dva ili tri.
“Postoji izuzetno veliki broj pravnih akata koje treba uskladiti sa propisima EU, mada nije nužno da to učinimo pre ulaska u članstvo, jer možemo da se dogovorimo da se neki rokovi produže”, rekla je Mišcević.
Šefica srpskog tima je ukazala da ovo poglavlje obuhvata mnogo tema, počevši od odlaganja i recikliranja različitih vrsta otpada, do kvaliteta vode, hrane i vazduha.
“Zato naša delegacija obuhvata veliki broj ljudi iz različitih ministarstava, a preko interneta razgovore prati čak oko 300 ljudi iz Privredne komore Srbije”, rekla je ona.
Miščević je objasnila ovako veliko interesovanje privrednika činjenicom da zaštita sredine zahteva velika ulaganja.
“Mi znamo da država u sledećih nekoliko godina mora da uloži čak 11,4 milijarde evra, ali nemamo procenu koliko će to koštati privredu”, istakla je ona.
Ona je ukazala da bi bilo lakše da Srbija u aktuelnom sastavu vlade ima posebno ministarstvo za zaštitu sredine, umesto što je taj resor podveden pod ministarstvo poljoprivrede.
“I pored toga, zasad nam dobro ide jer smo se temeljno pripremili”, rekla je Miščević.
Stana Božović, državna sekretarka u Ministarstvu za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, koja je i vođa radne grupe za skrining o ovom poglavlju, je rekla da se tim stručnjaka iz njenog ministarstva godinu dana pripremao za skrining.
“Gotovo trećina obaveza koje Srbija treba da ispuni da bi ušla u EU odnosi se na ovo poglavlje”, istakla je ona.
Miščević i Božović su najavili da će za nešto manje od dva meseca biti održan i bilateralni skrining na istu temu.
Skrining je postupak snimanja usklađenosti propisa zemalja kandidata sa evropskim standardima, a sastoji se od eksplanatornog i bilateralnog dela.
Tokom bilateralnog skrininga stručnjaci Evropske komisije objašnjavaju standarde EU delegaciji zemlje kandidata, dok na bilateralnom tim kandidata predstavlja situaciju u svojoj zemlji.
Skrining je važan deo procesa pridruživanja, i radi se posebno za svako od 35 poglavlja, a Srbija je dosad završila nešto manje od polovine ukupnog broja.
Izvor: TANJUG
Počeo skrining za Poglavlje 27 – Životna sredina
U Briselu je danas otvoren eksplanatorni skrining za poglavlje 27 tokom koga će se razmatrati oblasti horizontalnog zakonodavstva, kvaliteta vazduha, zaštite od buke, upravljanja otpadom, zaštita prirode, hemikalije, kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizikom i klimatske promene.
Skrining će trajati do petka, 19. septembra, a delegaciju predvodi šef pregovaračke grupe, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i životne sredine Stana Božović.
Božović je uoči početka skrininga za poglavlje izrazila očekivanje da će u narednih pet dana, tim iz Srbije biti u mogućnosti da dobije dodatne informacije i smernice koje će pomoći, ne samo da se adekvatnije pripremimo za pregovore, već da prvenstveno unapredimo proces usaglašavanja sa pravnim tekovinama EU u datoj oblasti.
Ona je naglasila da proces evropskih integracija predstavlja suštinski prioritet za Vladu Srbije. Kako je istakla, Srbija je spremna da intenzivira procese usaglašavanja u oblasti životne sredine, jačanja administrativnih kapaciteta i sistemskog planiranja, u kontekstu predstojećih pristupnih pregovora u ovoj oblasti.
“Poglavlje 27 je jedno od najtežih, najkompleksnijih, najzahtevnijih, najskupljih poglavlja u procesu pristupanja EU i to nije samo problem u Srbiji, to je bio problem kod svih zemalja koje su pristupile Evropskoj Uniji, pa je problem i kada smo mi u pitanju jer se trećina svih zakona i obaveza koje imamo, nalazi u tom poglavlju”, rekla je Božović Tanjugu pred početak skrininga za poglavlje 27.
Nakon prvog eksplanatornog skrininga, koji će trajati do petka, u novembru je planiran bilaterani skrining, koji je veoma važan za Srbiju, jer ćemo tada dobiti ocene o tome gde se Srbija nalazi kada je u pitanju oblast životne sredine i koje su obaveze, gde smo se uskladili sa pravnim tekovinama EU i slično.
Božović je rekla da u procesu eksplanatornog skrininga i procesu bilateralnog skrininga predstoji i obaveza da pristupamo odnosno da se usklađujemo sa akcionim planovima i aktivnostima, kako bi sve potrebne standarde dostigli do 2030. godine.
Ona je precizirala da se to, pre svega, odnosi na velike infrastrukturne projekte , za koje Srbija imati prelazne periode.
“Odloženi period je zapravo 2030. godina, a kada je u pitanju zakonodavstvo, naše obaveze su da se do 2018. godine uskladimo sa kompletnim zakonodavštvom i regulativom EU i da pratimo njihove standarde.
Božović je rekla da se Srbija u mnogim segmentima u potpunosti uskladila sa standardima EU, kada je u pitanju oblast životne sredine.
“Veliki deo zakona smo već uključili u domaće zakonodastvo, jedan deo imamo obavezu da još odradimo ili prilagodimo evropskim standardima, i ono što smo počeli su klimatske promene, na kojima ćemo jako puno da radimo”, rekla je ona.
Božović je navela da su sektoru zaštite prirode, upravljanju hemikalijama i zaštiti od buke, skoro potpuno sve evropske direktive iz evropskog zakonodavstva, prenete u domaće zakonodavstvo.
“Ono što smo u velikoj meri, preneli u naše zakonodavstvo je i kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, zaštita voda, kontrola industrijskog zagađenja , a počeli smo i sa oblasti klimatskih promena”, kazala je Božović.
Period pripreme za pregovore u vezi poglavlja 27, koji se odnosi naživotnu sredinu traje već godinu dana, kazala je ona.
Božović je podsetila i da je Strategija o aproksimaciji u oblasti životne sredine dala finansijske konstrukcije da je Srbiji potrebno oko 10, 5 milijardi evra, da bi se uskladila sa procesom i sa standardima EU.
Oko 5, 6 milijardi potrebno je za unapređenje kvaliteta vode, za upravljenje otpadom 2, 8, a za rešavanje problema industrijskog zagađenja 1, 3 milijarde dinara.
Jedan deo tih sredstava uložiće država, a veći deo stićiće iz fondova EU, naglasila je Božović.
Izvor: TANJUG
Zeleni Srbije zahtevaju posebno ministarstvo životne sredine
Srbiji preti ekološka katastrofa. Svakodnevno se događaju akcidenti, voda za piće je godinama neispravna u Zrenjaninu, Užicu, Staroj Pazovi, Kraljevu, Čačku… Vazduh zagađen u Boru, Lazarevcu, Kostolcu, Pančevu, Smederevu, a vlasti u Srbiji o tome uopšte ne brinu, kaže za Danas Ivan Karić, predsednik stranke Zeleni Srbije.
On dodaje da je za ovakvu situaciju krivo neodgovorno upravljanje, nedovoljno obrazovan menadžment javne uprave i nezainteresovan vlasti za ekološke probleme.
– Zbog svega navedenog Zeleni Srbije traže da se hitno osnuje ministarstvo životne sredine, koje neće kao do sada biti „prilepak“ poljoprivredi, energetici, rudarstvu ili prostornom planiranju, ukazao je Karić.
Naš sagovornik podseća i da se više od 60 odsto pregovora sa Evropskom unijom odnosi na poljoprivredu i ekologiju.
Zeleni Srbije su u saradnji sa nezavisnim ekspertima i nevladinim organizacijama sačinili koncept Ministarstva životne sredina i prirodnih resursa, koji će biti predočen Vladi Srbije. Oni su upozorili na ozbiljnu situaciju u kojoj se Srbija nalazi i predložili reformu uprave u oblasti ekologije.
Zeleni Srbije su od Vlade zatražili i osnivanje Agencije za zaštitu životne sredine, Agenciju za hemikalije i vraćanje Fonda za zaštitu životne sredine zajedno sa lokalnim fondovima za tu oblast.
Najveći rizik je sama država
– Najveći ekološki rizik u poslednjoj deceniji u Srbiji je država. Građani su u pitanjima životne sredine prepušteni sami sebi, a donosioci odluka ne razumeju potrebe savremenog društva i zelenu ekonomiju. Iz EU nam stalno stižu upozorenja u vezi sa stanjem u životnoj sredini, ali mi se na ta upozorenja oglušujem, ističe Karić, dodajući da je Evropska komisija ocenila da je životna sredina u Srbiji u lošem stanju i „podvukla je crvenom linijom“.
K.Ž.
Izvor: www.danas.rs
Spas za Ponjavicu
Potencijalno rešenje za oživljavanje Ponjavice, kojoj zbog eutrofizacije preti isušivanje, a potom i nestajanje, moglo bi da bude čišćenje specijalizovanom mašinom čiju prezentaciju MZ Omoljica organizuje u sredu 10. septembra u 11 časova, kod sportskog centra Ponjavica, na putu za Ivanovo.
Isušivanje koje preti Ponjavici, za ishod bio imalo ekološku katastrofu, jer ornitološku vrednost Parka prirode Ponjavica čini 134 vrste ptica, od toga 106 strogo zaštićenih. Na teritoriji Parka živi i nekoliko vrsta ribe, a od visoko zaštićene divljači najrasprostranjenija je srneća divljač, dok je lasica trajno zaštićena. Od ostale divljaci na prostoru Parka mogu se naći: zec, divlje patke i guske, fazan i druge vrste. Zato je bitno što pre ozbiljno se posvetiti rešavanju problema u vezi sa ovim Parkom prirode u našoj neposrednoj blizini.
Treba istaći i to da bi, očuvanjem Parka prirode Ponjavica, ujedno bi bili stvoreni idealni uslovi za razvoj sportsko-rekreativnog i izletničkog turizma.
Firma Univab iz Beograda, izvršiće demonstraciju čišćenja mulja i uklanjanja vegetacije sa specijalizovanom mašinom Truxor dm 5045.
Događaju će prisustvovati predstavnici Grada Pančeva, Gradskog sekretarijata za životnu sredinu, brojna udruženja, Mesne zajednice Omoljica i Banatski Brestovac, kao i građani ovih naselja i mediji.