Srbija bi do 2020. godine trebalo da uspostavi organizovano sakupljanje otpada za više od 90 odsto stanovništva, a do 2025. godine da dostigne ciljeve EU u ponovnom korišćenju otpada.
Zakonom o upravljanju otpadom propisano je da se otpad odlaže na deponije samo ako ne postoji neko drugo rešenje za njegov tretman. Međutim, u praksi umesto da se prerađuje, otpad uglavnom završava na divljim deponijama. Srbija godišnje gubi 50 miliona evra zbog toga što ne reciklira.
“Srbija trenutno reciklira negde između pet i sedam odsto ukupnog otpada, što je veoma malo za kapacitete koje mi posedujemo. Ekološka taksa se uplaćuje, ali ona je sada vlasništvo budžeta Republike Srbije i sa njom nisu zadovoljni ni oni koji plaćaju, ni oni koji primaju”, kaže Siniša Mitrović iz Odbora Privredne komore Srbije za životnu sredinu.
Da bi se finansirala zaštita životne sredine, pre nekoliko godina uvedena je ekološka taksa kojom se preko Fonda za zaštitu životne sredine finansirala i reciklažna industrija.
Od kada je pre dve godine Fond ukinut, dug reciklerima je narastao na milijardu i po dinara. Opstanak firmi koje se bave reciklažom doveden je u pitanje.
“Dobili smo nadoknadu za prva dva meseca 2013. godine, a sve ostalo još čekamo. Iz tih razloga smo prepolovili proizvodnju, a trećinu ljudi otpustili, da bi mogli što duže da opstanemo. Želimo bar da vratimo ono što smo investirali”, objašnjava Nikola Egić iz firme “BiS reciklaža” Pančevo.
Ana Petrović Vukićević iz Udruženja reciklera Srbije ističe da država duguje reciklerima, a da oni pak, duguju bankama.
“Od 2011. do danas uloženo je oko šest miliona evra u reciklažne kompanije i sva ta sredstva su povučena iz kredita, dolazi naplata, a mi zbog kašnjenja države prema nama nismo u situaciji da servisiramo svoje dugove”, kaže Ana Petrović Vukićević.
Vladina radna grupa donela je zaključak da se formira fond koji će obezbediti finasiranje reciklažne industrije.
“Da li će se on zvati zeleni fond, da li će se zvati namenski fond, u svakom slučaju to će biti sredstva koja će isključivo ići za oblast zaštite životne sredine. Nema dileme, odmah po usvajanju rebalansa budžeta država će isplatiti svoj dug prema reciklažnoj industriji”, ističe državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović.
Prema podacima iz resornog ministarstva naplata ekološke takse je oko 40 odsto, a oni koji je ne plaćaju, kako se najavljuje, mogu da očekuju pojačanu inspekcijsku kontrolu.
Na Beogradskom sajmu će se od 13. do 16. oktobra održati 11. Medjunarodni sajam zaštite životne sredine ECOFAIR i 10. Medjunarodni sajam energetike, na kojima će se predstaviti oko 150 kompanija iz 15 zemalja, najavili su danas organizatori.
Na sajmovima će pored domaćih, biti prisutne i firme iz Slovenije, Hrvatske, Rumunije, Bugarske, Austrije, Nemačke, Italije, Slovačke, Polske, Rusije, Velike Britanije, Norveške, Finske, dok će Češka imati nacionalni štand na kome će svoje proizvode predstaviti 22 kompanije.
Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović kazala je da je cilj ECOFAIR-a da se ovdašnja privreda i gradjani upoznaju sa inovacijama i standardima u oblasti zaštite životne sredine.
“Vlada Srbije je strateški opredeljena za dostizanje standarda EU u oblasti zaštite životne sredine”, rekla je ona, podsetivši da Srbija ima obavezu da do 2018. uskladi i sprovede sve direktive EU iz te oblasti.
Božovićeva je kazala da je Poglavje 27 o zaštiti životne sredine najzahtevnije u pregovaračkom procesu sa EU, jer se jedna trećina svih zakona koje treba prilagoditi zakonodavstvu Unije odnosi na tu oblast.
Ona je najavila da će na sajmu biti razmotreno nekoliko tema poput onih vezanih za klimatske promene i upravljanje otpadom.
Ekonomski savetnik ambasade Češke u Srbiji Jirži Kral kazao je da je životna sredina važna za proces pridruživanja i da je njegova zemlja spremna da pomogne Srbiji u adaptaciji i primeni propisa.
On je rekao da će se na sajmovima 23 češke kompanije predstaviti proizvode i nove tehnologije za rešavanje problema u oblasti energetike i zaštite životne sredine.
Pokrovitelj sajma ekologije je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, a sajma energetike Ministarsvo rudarstva i energetike.
Najavljeno je da će sajmove otvoriti ministar energetike Srbije Aleksandar Antić.
Radno vreme sajmova je od 10 do 18 časova, osim poslednjeg dana jer se sajam zatvara u 17 sati. Cena pojedinačne ulaznice je 250 dinara, za grupne posete 100 dinara.
Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović ocenila je danas da će za Srbiju u pregovorima za pridruživanje EU biti najteže Poglavlje 27, o zaštititi životne sredine.
“Pitanje životne sredine nije samo pitanje jednog ministarstva, već mnogo više resora. Naš ceka donošenje novih zakona i primena svih standarda iz životne sredine. Nije to samo pitanje 10 milijardi evra u narednih 15 godina koje treba da se ulože u zaštitu životne sredine”, kazala je ona novinarima u pauzi skupa o javno-privatnom partnerstvu u upravljanju otpadom.
Mihajlovićeva je, komentarišući Izveštaj Evopske komisije (EK) o napretku Srbije, navela je da Srbija u izveštajima EK o napretku u oblasti zaštite životne sredine nijedanput nije dobro ocenjena.
“Osnovni razlog nije samo to što nema novca, već se u prethodnom periodu nisu napravili jasni prioriteti u toj oblasti. Ja sam vodila taj resor godinu i po dana. Veoma je bilo teško napraviti jednu regionalnu deponiju, čak i ako imate fond, a kamoli dve ili tri”, kazala je ona.
Po njenim rečima, sada su napravljeni jasni prioriteti, a na prvom mestu su reciklaža i upravljanje otpadom.
Ministarka je rekla da smatra da je juče objavljeni Izveštaj Evropske komisije u delu o napretku u oblasti ekologije negativniji, pre svega zbog ukidanje Agencije za hemikalije, ali je ocenila da time nije napravljeno bilo šta loše, jer su svi stručni ljudi iz te agencije prebačeni da rade isti posao pri Ministarstvu poljoprivrede.
“Ono što mislim da se pokazalo kao loše je ukidanje Fonda za zaštitu životne sredine”, kazala je Zorana Mihajlović.
Istakla je da je novoj ministarki poljoprivrede i zaštite životne sredine, Snežani Bogosavljević Bošković predložila da se ponovo vrati taj fond, ali kao budžetski, “a ne kao fond koji je praktično bio preduzeće i napravio ozbiljne probleme”.
Državna sekretarka Mistarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović najavila je danas da će rebalansom budžeta država izmiriti dugovanje reciklerima po osnovu naknade za upravljanje opasnim otpadom.
Božovićeva je novinarima kazala da se država obavezala u februaru ove godine da će rebalansom budžeta isplatiti sve obaveze, objašnjavajući da je do kašnjenja došlo zbog vanrednih parlamentarnih izbora, što je pomerilo uobičajen termin za donošenje rebalansa.
Prema ranije iznetim podacima Udruženja reciklera Srbije, država reciklerima, koji su prošle godine preradili 60,5 miliona kilograma opasnog otpada, duguje 1,5 milijardi dinara.
U petak održana Noć istraživača, uprkos kiši uspela je da okupi i oduševi mnoštvo Beograđana.
U devet gradova u Srbiji, odnosno 300 u Evropi, po peti put zaredom održana je ova manifstacija sa ciljem da se nauka približi mladima, pa je i moto manifestacije bio “Zaljubi se u nauku”.
Naučna avantura počela je u Francuskom institutu i donela je brojne programe poput “Sastanka na brzaka”, “Bioskopa-mikroskopa”, “Lova na blago”, “Kuvanja sa naučnicima”.
Beograđani su uživali u Velikoj naučnoj avanturi koja je brojne zainteresovane posetioce provela kroz svet dinosaura i slepih miševa, upoznala ih sa različitim naučnim čudima i otkrila detektivske i istraživačke trikove. Najmlađi sugrađani su se sa zadovoljstvom prošetali RK „Nama“ i znalački se zaljubili u biologiju i robotiku, uz pomoć matematike tražili svog dvojnika i propitivali naučnike o svemu i svačemu u „Sastancima na brzaka“.
Novo, zabavnije lice naučnika daleko od laboratorija i terenskih istraživanja, otkrili su svi znatiželjnici koji su obišli Francuski institut, a najsmeliji su im izašli na dvoboj u igranju drevnih društvenih igara. Budući naučnici pokazali su zavidne istraživačke veštine u „Lovu na blago“ uspešno savladavši sve postavljene zadatke i osvojivši vredne nagrade.
Hol Rektorata Univerziteta u Beogradu u Noći istraživača postao je Reciklažni kvart, gde su posetiocima razotkrivane neke od tajni reciklaže, a uz pomoć reciklažnog otpada koji su doneli posetioci na licu mesta pravljene su nove stvari poput nakita od računarskog otpada.
Posetioce su ugosti reciklažni centar „Božić i sinovi“, Recan fond, Greentech, Solagro Team-a, Gorenje grupa i NVO „Čepom do osmeha“. BiS Reciklažni centar je predstavio deo postavke svog svojevrsnog muzeja električnog i elektronskog otpada. Mališani su tako imali priliku da neke stare uređaje vide po privi put u životu, a stariji su imali priliku da se podsete proteklih decenija ili pak uređaja koji su obeležili njihovu mladost ili detinjstvo.
Direktor Francuskog instituta Žan-Lik Goester podsetio je da se ova manifestacija danas održava u svim gradovima Evrope i da je cilj i te institucije da približi nauku najširoj publici.
Prema rečima Ane Jovanović, direktorke Noći istraživača, ove godine manifestacija je posvećena ljubavi i zaljubljivanju, ali u nauku i istraživanja. Ona je istakla da je ova Noć istraživača najveća do sada i sa najviše programa i učesnika.
Svi organizovani programi bili su novi, atraktivni, interaktivni, ali i prilagođeni svim uzrastima i nisu zahtevali prethodno usko-stručno obrazovanje, ocenili su organizatori.
Noć istraživača je finansirana iz programa Horizont 2020 koji predstavlja najveći program Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru pod-programa Marija Kiri.
Udruženje “KOMŠIJA” uz podršku NIS-a i grada NOVOG SADA organizuje niz ekoloških akcija sa ciljem prikupljanja što veće količine, prvenstveno SIJALIČNOG I ELEKTRONSKOG, ali i ostalog reciklabilnog otpada (papirnog, plastičnog, metalnog i sl.).
Aktivisti UG „Komšija“ će u sredu i četvrtak dežurati na sledećim lokacijama:
SREDA 24.09. 2014. ispred LIMANSKE pijace od 09 do 14h
ČETVRTAK 25.09. 2014. ispred DETELINARSKE pijace od 09 do 14h
Na teritoriji Novog Sada se prikupi i uputi na reciklažu samo 5 % sijaličnog i 25 % elektronskog otpada. Navedeni otpad je veoma štetan po ljudsko zdravlje i veliki je zagađivačnadzemnih i podzemnih vodotokova.
Udruženje građana „Komšija“ poziva građane, škole, mesne zajednice, ekološka udruženja i firme da im se pridruže u borbi da Novi Sad bude čist grad.
Akciji su se pridružili: OŠ “Jovan Dučić, Gimnazija “Svetozar Marković”, Vrtić “Cvrčak, Zavod za transfuziju krvi , Kompjuter tehnika, Čarobna knjiga …
Građani i pravna lica mogu pozivom na broj 064/310 13 15 dogovoriti dolazak aktivista na svoju kućnu adresu. Naši aktivisti će besplatno preuzeti reciklabilni otpad, a pravnim licima izdati odgovarajuću dokumentaciju.
Na Beogradskom sajmu će se od 13. do 16. oktobra održati 11. Medjunarodni sajam zaštite životne sredine ECOFAIR i 10. Medjunarodni sajam energetike, na kojima će se predstaviti oko 150 kompanija iz 15 zemalja, najavili su danas organizatori.
Ekonomski savetnik ambasade Češke u Srbiji Jirži Kral kazao je da je životna sredina važna za proces pridruživanja i da je njegova zemlja spremna da pomogne Srbiji u adaptaciji i primeni propisa.
Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović ocenila je danas da će za Srbiju u pregovorima za pridruživanje EU biti najteže Poglavlje 27, o zaštititi životne sredine.
Državna sekretarka Mistarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović najavila je danas da će rebalansom budžeta država izmiriti dugovanje reciklerima po osnovu naknade za upravljanje opasnim otpadom.
Udruženje “KOMŠIJA” uz podršku