11 Aug 2014 | Uncategorized
Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne Stana Božović izjavila je danas da je Srbiji potrebno 10,5 milijardi evra do 2030. godine kako bi bili ispunjeni svi standardi EU i realizovani infrastrukturni projekti u oblasti životne sredine.
Od toga je za upravljanje otpadom potrebno 2,8 miliona evra, rekla je Božović u Nišu, gde je obišla pogone preduzeća E-recilaža “Jugo impeks”.
“Srbija na svom evropskom putu ima svoje obaveze i zakonodavni okvir u oblasti zaštite životne sredine će biti završen do 2018. godine”, rekla je državna sekretarka.
Prema njenim rečima, država, bez obzira na dug, ne menja kurs prema životnoj sredini.
“Dug prema reciklažnoj industriji iznosi blizu 1,6 milijardi dinara i Vlada je početkom godine usvojila zaključak o isplati tog novca. Novac namenjen reciklažnoj industriji predvidjen je rebalansom budžeta”, navela je Božović i poručila bankama da imaju sluha za srpsku privredu.
Zakašnjenje je usledilo, kako je navela, zbog izbora koji su kasnije raspisani i zbog toga što se Srbija našla u vanrednoj situaciji zbog poplava.
Božović je rekla da je raspisan novi konkurs za reciklažnu industriju koji traje do 31. januara, da će procene biti uradjene kao i da će se novac za subvencije toj industriji naći u budžetu za narednu godinu.
Suvlasnik “Jugo-impeksa” Vujadin Šćekić rekao je da pogon E-reciklaže radi punim kapacitetom, ali da su banke nepoverljive prema toj industriji zbog kašnjenja sa isplatom državnih nakanada.
E-reciklaža Jugo-impeks zapošljava 300 radnika. Indirektno je angažovano oko 3.000 ljudi, a procene su da u reciklažnoj industriji Srbije može da se zaposli izmedju 40.000 i 60.000 ljudi.
Božović je sa predstavnicima grada Niša obišla i gradsku deponiju Buban u Nišu.
“Hitno moramo raditi u pravcu rešenja višedecenijskog problema deponije, koja radi od 1971. godine, iako su joj kapaciteti bili 25 do 30 godina. Deponija je 2013. godine zatvorena odlukom inspekcije, tadašnjeg resornog Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, da bi ubrzo bila otvorena na dve godine na osnovu mišljenja Instituta ‘Kirilo Savić'”, izjavila je Božović.
Božović je navela da će Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine pružiti punu podršku za trajno rešenje problema deponije u Nišu, kroz primenu i spovodjenje Strategije upravljanja otpadom, usvojene od strane Vlede Srbije za period 2010-2019 godine i na osnovu toga usvojenog Sporazuma i Protokola o saradnji regionalnih deponija izmedju opština Nišavskog okruga.
Izvor: BETA
7 Aug 2014 | Uncategorized
Medjunarodni Festival amaterskog filma i fotografije na temu život sela „Žisel” biće otvoren u petak, 8.avgusta u Omoljici.
Kao i prethodnih godina, festival u Omoljici prikazuje radove u dva segmenta, u okviru 42. Salona fotografije i 44. Festivala amaterskih filmova. Organizator festivala „Žisel” je Dom kulture iz Omoljice.
Festival na temu život sela „Žisel” svake godine organizuje se u dva segmenta. Tako posetioci u Omoljici imaju priliku da pogledaju izbor najboljih fotografija, kao i amaterske filmove koji se bave seoskom sredinom.
6 Aug 2014 | Uncategorized
Najveći ekološki problem u Srbiji predstavlja opasan otpad uskladišten u firmama koje su u stečaju i nemaju para da ga zbrinu, navodi se u tromesečnom izveštaju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Pucanje brane jalovišta antimona, zatvorenog rudnika “Stolice” kod Krupnja, predstavlja najveći ekološki problem, a trenutno se obavljaju ispitivanja uzoraka jalovine, zemljišta i voda, koji su ugroženi tokom ovog akcidenta, ističu u tromesečnom izveštaju.
Izvor: Novosti
5 Aug 2014 | Uncategorized
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije raspisalo je danas konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za 2014. za reciklere i proizvodjače kesa.
Na konkurs se mogu prijaviti operateri postrojenja za ponovnu upotrebu i iskorišćavanje otpada kao sekundarne sirovine ili za dobijanje energije, kao i proizvodhači kesa “tregerica” za višestruku upotrebu debljine veće od 20 mikrona, objavljeno je na sajtu Ministarstva (www.mpžs.gov.rs).
Podsticajna sredstva biće dodeljena iz budžeta za 2015. godinu.
Konkursom je predvidjeno da se za ponovnu upotrebu i korišćenje otpadne gume kao sekundarne sirovine dobija 18.390 dinara po toni, a za tretman otpadnih guma radi dobijanja energije 3.606 dinara.
Za ponovno korišćenje i reciklažu otpadnih ulja kao sekundarne sirovine dobijaće se 10 dinara po kilogramu, dok će se za tretman otpadnih ulja radi dobijanja energije dobijati pet dinara po kilogramu, osim za otpadna jestiva ulja.
Za ponovnu upotrebu i reciklažu otpadnih startera, akumulatora, industrijskih baterija i akumulatora predvidjeno je 14,5 dinara po kilogramu, dok će se za korišćenje i reciklažu otpadnih prenosnih akumulatora ili startera dobijati 145,5 dinara po kilogramu.
Proizvodjači kesa “tregerica” za višestruku upotrebu, debljine veće od 20 mikrona, dobijaće 6.010 dinara po toni, a za one koje sadrže biorazgradive aditive podsticaj će biti 8.414 dinara po toni.
Za ponovnu upotrebu i reciklažu otpadne električne i elektronske opreme kao sekundarne sirovine, u zavisnosti od tipa uredjaja, podsticajna sredstva će iznositi od 13 do 108 dinara po kilogramu.
Prijave za konkurs primaju se do 31. januara 2015. godine.
Izvor: BETA
28 Jul 2014 | Uncategorized
Reciklažne firme još čekaju novac za prerađeni otpad, rekla je Tanjugu Marija Micaković iz kompanije Jugo-Impex EER u Nišu.Konkurs za dodelu sredstava za preradu otpada u ovoj godini mogao bi, prema najavama resornog ministrastva, da bude objavljen do 1. avgusta, kaže Micakovićeva.Ona je, međuitm, navela da predstavnicima reciklažnih firmi još nisu isplaćena sredstva za sav prerađen otpad u prošloj godini, pa su trenutni uslovi za njihovo poslovanje veoma teški i u većini su smanjeni kapaciteti u preradi, kao i broj zaposlenih.
“Postoje potpisani ugovori, ali se čeka rebalans budžeta za isplatu sredstava. Problem je što je usvajanje rebalansa prolongirano do septembra, što dodatno otežava situaciju i pomera rokove za naplatu”, rekla je Micakovićeva iz firme koja se bavi reciklažom elektronskog i električnog otpada.
Prema njenim rečima, reciklerima su isplaćena sredstva za 83 odsto prerađenog otpada u prvom kvartalu 2013. godine, dok se čeka isplata novca za ostatak prerađenog materijal u prvom, a potom i za ceo drugi, treći i četvrti kvartal prošle godine.
Uslovi za poslovanje reciklažne industrije trenutno su veoma teški, a u većini reciklažnih kompanija došlo je do smanjenja kapaciteta u preradi, pa sam tim i broja zaposlenih.
“Većina kompanija ima problem da obezbedi lična primanja za zaposlene, jer banke nemaju razumevanja za ovako dug period naplate od države”, rekla je Micakovićeva.
Dodala je mnogo trpe sakupljači, male kompanije i samostalni sakupljači kojima recikleri, takođe, duguju.
Micakovićeva je rekla da bi perspektiva za reciklažnu industriju mogle da se otvore ukoliko se stvore uslovi za predvidivo poslovanje i ako se osnuje takozvani zeleni Fond.
“Svi pokazatelji kažu da postoji veliki prostor za poboljšanja i za rast reciklažne industrije, samim tim mogucnost otvaranja velikog broja novih radnih mesta. Ostaje problem da će sanacija štete nastale u periodu u kome se sada nalazimo da nas vrati par koraka unazad što svakako nije dobro”, kazala je Micakovićeva.
U Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine navode da je na osnovu Javnog konkursa za dodelu podsticajnih sredstava za 2013. godinu Ministartstvo potpisalo je ugovore sa korisnicima sredstava u ukupnom iznosu od oko 1.8 milijardi dinara.
Na osnovu potpisanih ugovora za deo prvog kvartala 2013. godine, korisnicima sredstava je tokom marta ove godine uplaćen iznos podsticajnih sredstava u iznosu od 300 miliona dinara.
Za isplatu po potpisanim ugovorima sa korisnicima sredstava i to za deo obaveze iz prvog kvartala, drugi, treći i četvrti kvartal 2013. godine u iznosu od 1.5 milijardi dinara, donet je Zaključak vlade krajem februara, a koji predviđa da će sredstva za uplatu podsticajnih sredstava biti obezbeđena po usvanju rebalansa budžeta za 2014. godinu.
U tom resoru kažu da je tekst Javnog konkursa za dodelu podsticajnih sredstava za 2014. godinu u fazi izrade.
Takođe u ministarstvu životne sredine podsećaju da je sa Ministarstvom finansija usaglašavan model po kome će se ostvarivati pravo na podsticaj u uslovima neophodnog poštovanja i principa budžetske predvidljivosti.
U Ministarstvu veruju da je uprkos problemima, perspektiva reciklažne industrije jako izgledna.
Reciklažna industrija imaće pred sobom jasne uslove rada, što je uslov za uspešno obavljanje svake delatnosti.
Ceni se da ce ta industrija doživeti svoj procvat u meri svih okolnosti koje prate stanje privrede u Republici Srbiji, budžetske efikasnosti, realnog planiranja i odgovarajuće normativne uredenosti ove materije, navode u ministarstvu.
U Srbiji posluje oko 2.000 firmi koje se bave sakupljanjem i reciklažom otpada, što je veliki pomak u odnosu na situaciju pre cetiri godine kada ih nije bilo više od 200, ali se u Srbiji i dalje reciklira svega 15 odsto otpada, dok je u zemljama EU oko 50 odsto.
Kada je reč o reciklaži, posebno neopasnog otpada, u Srbiji se najviše reciklira papir, karton, plastika, crni metali, obojeni metali, otpadne gume, ali organski materijali, drvo, tekstil.
Od opasnog otpada najviše se u Srbiji recikliraju otpadna ulja, otpad od električne i elektronske opreme, fluorescentne cevi koje sadrže živu, otpadni akumulatori, a nešto u manjoj meri otpadna vozila.
Strategijom upravljanja otpadom, u okviru dugorocnih ciljeva koje Srbija treba da ispuni, zacrtan je cilj da je u periodu od 2015. do 2019. godine neophodno postići stopu iskorišćenja i reciklaže ambalažnog otpada (staklo, papir, karton, metal i plastika) na 25 odsto od njegove ukupne količine.
Izvor: Tanjug
