24 Jul 2014 | Uncategorized
Uspeh je neizbežan ukoliko pravog čoveka postavite na pravo mesto
Od ranog detinjstva je znao šta želi da postane u životu i hrabro je išao prema tom cilju. Radio je i usavršavao se u inostranstvu, a ove godine kompanija proslavlja 20 godina njegovog rada. Međutim, i posle svih poslovnih uspeha on sebi konstantno postavlja nove i više ciljeve.
Entuzijazam, snaga i upornost su osobine koje vode do uspeha, a uspešni ljudi su oni koji svoju karijeru grade isključivo rezultatima i fer odnosima sa kolegama. Poslovni renome se gradi dugo.
Međutim, uspeh u poslu je prilično relativna stvar, jer ukoliko ne postoji adekvatna ravnoteža sa privatnim životom, pre svega dobri odnosi u porodici, zadovoljstvo koje treba da prati uspeh je neminovno manje. Božidar Potkonjak se ostvario i na jednom i drugom polju, sa suprugom Natašom ima sina Veljka koji ima 8 godina.
O ciljevima, planovima, ali i o svom detinjstvu, priča Božidar Potkonjak.
Rođen je u Pančevu 1972. godine. Dane detinjstva provedene u Omoljici pamti kao najlepše. Na pitanje šta će biti kad poraste govorio je: “Biću astronaut”. Oduvek je imao velike ambicije.
– Ideje, kako je sve počelo?
Posle završetka srednje Mašinske tehničke škole u Pančevu i odsluženja vojnog roka, u tim tmurnim i nesrećnim devedesetim godinama prioritet je bilo osamostaljivanje i zapošljavanje.
Odlična prilika se ukazala u rodnom selu, u preteči današnje kompanije ,,Božić i sinovi“ koja se tada zvala ,,Auto Zeka“. Mlada i dinamična firma u provinciji Omoljici, počela je brzo da izrasta u instituciju na nacionalnom nivou u oblasti trgovine, uvoza i izvoza auto delova, naročito guma i felna, sa internacionalnom logistikom u Londonu i Frankfurtu.
– Koja su bila najveća iskušenja tokom proteklih godina?
Velika iskušenja su bila posleratna vremena, forsirani loš imidž našeg naroda, embargo na uvoz i izvoz robe i haotična privreda bez kontinuiteta, donošenje nelogičnih uredbi i pravilnika, zabrane nekih vidova poslovanja a koje su imale težinu zakona i koje su se donosile preko kolena i preko noći, bez najave. Ko se snađe i ko izdrži, neka priča. Veliki problem je hronična birokratizacija, izostanak kontinuiteta u zakonskoj regulativi i primeni na terenu, kao i opšta politizacija u svim sferama javnog, privrednog i privatnog života.
– Šta smatrate svojim najvećim uspehom tokom rada u kompaniji BiS?
Najveći uspeh mislim da je zaokruživanje kompletnog ciklusa i kontrole poslovanja kao i odgovornosti, počev od centralizovane planirane nabavke u inostranstvu, pripreme za uvoz, transportne i uvozne procedure do prijema, valorizacije i dodavanja vrednosti, marketinga i pripreme za plasman kroz maloprodajnu i veleprodajnu sopstvenu mrežu na nacionalnom nivou ali i u sopstvenim inostranim predstavništvima u Bosni i Hercegovini, i franšizama u Velikoj Britaniji i Afričkim zemljama.
– Reč dve o kolegama?
Veći broj kolega iza sebe ima dve decenije provedene u firmi, mlađi brzo prihvataju i usvajaju davno uspostavljenje standarde i pravila rada i ponašanja, što mislim da dovoljno govori.
– Kako vidite reciklažu u godinama koje dolaze?
Nova industrijska grana koja je jedna od retkih realnih šansi za brz razvoj naše zemlje, masovno zapošljavanje i uvođenje novih tehnologija, green fild investicija i zaštitu našeg poljuljanog nacionalnog ekosistema i šire uvođenje zdravih životnih navika i organske hrane.
– Da li biste preporučili drugima da se bave reciklažom? Zašto da ili zašto ne?
Uvek ,,ZA“ reciklaži i zaštiti životne sredine, jer ona nema alternativu i nema nacionalne granice. Zajednički je dug prema narednim generacijama i uslov je opstanka čovečanstva na ovoj planeti.
21 Jul 2014 | Uncategorized
U Užicu opet piju vodu iz cisterne!!! Čeka li i nas ista sudbina u bliskoj budućnosti???
Setimo se nedavnih naslova iz medija: Odbačeni šporeti i frižideri napravili branu na potoku i izazvali poplavu. Jedan kilogram odbačenih portabilnih baterija zagadi OSAM
HILjADA litara vode. Za proizvodnju elektronskih uređaja se upotrebljav živa, olovo, kadmijum, šestovalentni hrom i teški metali.
Šta ste uradili sa pregorelom štedljivom sijalicom (punjena je živim), istrošenom baterijom (puna je olova)….Kriva vam je vlast???
Zakon o upravljanju otpadom Republike Srbije ZABRANjUJE odlaganje baterijskog (član 47.) električnog, elektronskog (član 50.) i sijaličnog (član 51.) otpada u KONTEJNERE ZA KOMUNALNI OTPAD. Isti se mora odvojeno sakupljati i predati ovlašćenom sakupljaču na daljnji tretman. ŠTA VI RADITE SA SVOJIM OTPADOM???
Koga ćete kriviti kada vas obaveste da je voda iz vodovoda neispravna za piće ???
Zar nije lakše i jeftinije sprečiti nego trpeti posledice.
NE BACAJ – RECIKLIRAJ / POZOVI
064 310 13 15
Zbog pojave algi i nematoda u većem broju sanitarna inspekcija zabranila vodu sa užičkog vodovoda za piće i kuvanje.
Užičani su sličan problem imali krajem prošle godine zbog cvetanja algi u akumulaciji u Vrutcima.
Gradnjom alternativnog cevodovoda sa Sušičkih vrela taj problem je tada rešen, i još se ne zna otkud alge ponovo u vodi za piće.
Udruženje građana “KOMŠIJA” deset godina brine o deci i prirodi, četiri godine sprovodi akciju “NE BACAJ RECIKLIRAJ / POZOVI 064 310 13 15”.
Stanovnici i privrednici Sremskih Karlovaca , Novog Sada i prigradskih naselja mogu da nas pozovu i naši aktivisti će doći na kućnu adresu i besplatno preuzeti reciklabilni otpad. Pravnim licima izdajemo potvrdu o prijemu otpada.
izvor: www.021.rs
26 Jun 2014 | Uncategorized
Poglavlje 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine, najteže je u pregovorima sa EU i najviše će nas koštati, zato treba dobro da procenimo vreme do kada nešto možemo da uradimo, kako bismo mogli da obezbedimo što bolje tranzicione periode, navela je danas predstavnica Ministarstva poljoprivrede i zašite životne sredine Jovana Majkić.
Ona je na Skupštini Udruženja IOS “Hrabri čistač” u Privrednoj komori Srbije, navela da je važno tačno odrediti koje su to oblasti, za koje će biti potrebno najviše vremena da se uskladimo sa EU i da tražimo odlaganje za njih, s tim što taj tranzicioni peirod ne može biti duži od 10 godina, od sticanja punopravnog članstva.
Majkićeva je kao rukovodilac Grupe za evropske integracije u oblasti ekologije, navela primer Poljske, koja je pogrešno procenila dužinu tranzicionog perioda, pa je zbog toga morala da plaća kaznu u iznosu od 50.000 evra dnevno.
Prema njenim rečima usklađivanje svih ekoloških propisa sa EU, košta će nas oko 10 milijardi evra, a najkritičnije oblasti u Srbiji su upravljanje vodom i otpadom.
Države članice uspele su da ispregovaraju tranzicione periode za deponije, ambalažni i tehnički otpad, kao i njegov transport.
Srbija u vremenskom tesnacu
Ministarstvo je pokrenulo projekte za sprovođenje planova, što zahteva ozbiljne studije i angažovanje više institucija, a posebno lokalnih samouprava.
Majkićeva je istakla da je vremena malo, da je za septembar zakazan skrining koji će trajati pet dana, a u novembru će Srbija predstaviti svoju poziciju.
Predstavnik Evropske federacije industrije otpada FEAD Peter Hodeček je istakao da je oblast životne sredine jedno od najzahtevnijih sektora za pregovore o pristupanju EU, integracije podrazumevaju usvajanje i primenu evropskih standarda i i stvaranje institucionalnih i administrativnih pretpostavki na lokalnom i nacionalnom nivou.
On je podsetio da je “Hrabri čistač” prva organizacija s Balkana koja je član FEAD-a, što je značajno jer su i u evropskom zakonodavstvu u toku neke promene. Teško je sarađivati i među pojedinim članicama EU, jer su ona na različitom razvojnom i tehnološkom nivou.
Predsednik Udruženja “Hrabi čistač” Miodrag Mitrović smatra je da je neophodno da se zaštite dosadašnje privatne investicije, kako bi se povećalo zapošljavanje i investicije u industriji otpada, jer trenutno stanje vodi povlačenju stranih i domaćih investitora.
Kako smanjiti kriminal u oblasti sekundarnih sirovina
On kaže da se pitanje finansiranja industrije otpada, istorijskog zagađenja i reciklaže može rešiti osnivanjem Fonda, koji će biti van budžeta, a popunjavaće se eko taksama za skupljačku i prerađivačku delatnost.
Predstavnik PKS Siniša Mitrović je istakao da nije cilj samo zaštiti životnu sredinu već stvoriti i novi ambijent za poslovanje u zelenoj ekonomiji, koja može biti novi faktor razvoja.
Donošenjem paketa novih zakona teba naći odgovore na klimatske promene i tehnološke nesreće, kako nam se ne bi više događalo, kao sada u Obrenovcu, da se gomila komunalni otpad – kazao je Mitrović.
On je rekao da će u ponedeljak biti održani razgovori sa Ministarstvom finansija o rekonstrukciji ekološke industrije, a do kraja jeseni treba da se uspostavi projekat IT ekologije koji bi trebalo da doprinese da se prate tokovi otpada, kako bi se smanjio kriminal u oblasti prikupljanja, prerade i prometa sekundarnih sirovina.
Izvor: Tanjug
25 Jun 2014 | Uncategorized
Srbiji je potrebno 10,5 milijardi evra investicija za infrastrukturu i primenu standarda EU u zaštiti i životne sredine, kao i za primenu 200 zakona uskladjenih s evropskim zakonodavstvom, rečeno je danas na skupu o reciklažnoj industriji.
Predstavnici Vlade Srbije, EU i recikleri složili su se da je budžetsko finansiranje reciklažne industrije neodrživo i da treba da se pronadje drugačiji model, poput namenskog fonda za tu oblast, kakav je postojao ranije u Srbiji.
Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović najavila je da će u narednih pet dana s predstavnicima kabineta premijera Srbije i Ministarstva finansija razgovarati o obezbedjivanju namenskih sredstava za zaštitu životne sredine.
Ona nije želela da iznosi pojedinosti o tome, ali je istakla da će ministarstvo istrajati u tome da se uspostavi održiv sistem finansiranja.
“Nećemo dozvoliti da se namenska sredsta koje zagadjivači plaćaju kroz ekološku taksu daju za sve druga svrhe osim za zaštitu životne sredine”, istakla je Božovićeva.
Ona je dodala da Srbija mora iz održivog sistema ekoloških taksi da finansira zaštitu životne sredine.
“Novca nema i mora se stvoriti namenski fond”, istakla je Božovićeva.
Ona je naglasila da Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine ima kapaciteta da sprovodi sve ciljeve Srbije za priključenje EU u oblasti zaštite životne sredine i da intenzivno radi na toma iako je ta oblast teška, zahtevna i veoma skupa za prilagodjavanje.
Božovićeva je rekla da je Ministastvo kandidovalo tri projekta iz oblasti opasnih otpada za dobijanje sredstava na medjunarodnoj donatorskoj konferenciji za pomoć u otklanjanu posledica poplava u Srbiji i Bosni i Hercegovini, koja će biti održana 16. jula.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport je preko video snimka poručio da će Srbija imati dovoljno vremena da uskladi sistem zaštite životne sredine s onim u EU.
“Za neke ozbiljnije direktive koje će Srbija morati da primeni i koje zahtevaju veća materijalna sredstva, EU će Srbiji odobriti tranzicioni period i nakon učlanjenja u EU”, rekao je Devenport.
On je istakao da će Srbija morati i sama da ulaže u oblast zaštite životne sredine podsećajući da je to jedna od ključni oblasti evropskih integracija i jedna od najizazovnijih u procesu pridruživanja jer se jedna trećina celokupnog zakonodavstva EU odnosi na tu oblast.
Menadžer za projetke životne sredine i poljoprivereda Delagacije EU u Srbiji Rajner Frojnd rekao je da je industrija otapada u Evropi veoma razvijena i da je njena vrednost 24 milijardi evra godišnje, a da zapošljava pola miliona ljudi.
Direktor komanije Božić i sinovi Nikola Egić rekao je da u Srbije bez obzira na postojanje strategija nema jasnog načina primene politike zaštite životne sredine.
Generalna direktorka Sekopaka Violeta Belanović Kokir rekla je da je potrebno da se do kraja godine donese uredba o narednim petogodnišnjom ciljevima ambalažne reciklažne industrije, jer ove godine ističe prethodna uredba.
Prema njenim rečima, potrebno je uraditi reviziju zakonske regulative, pojačati sakupljačku mrežu, naročito komunalnog otpada, ali i pojačati inspekcijski nadzor za sve koji učeštvuju u lancu industrije ambalažnog otpada.
Belaović Kokir je podsetila da su u poslednje četiri godine Sekopak i ostali recikleri sakupili i reciklirali 90.000 tona ambalažnog otpada, a da će ove godine biti dostignuta prerada 30 odsto ukupnog ambalažnog otpada u Srbiji.
“Cilj je da Srbija u narednih nekoliko godina dostigne 50 odsto reciklaže ambalažnog otpada, što bi bilo na nivou EU”, rekla je Belanović Kokir.
Izvor: BETA
23 Jun 2014 | Uncategorized
5 Jun 2014 | Uncategorized
U više od 100 zemalja širom sveta obeležava se Svetski dan zaštite životne sredine. Na ovaj dan ljudi širom planete ujedinjeno deluju kako bi obezbedili čistiju, zeleniju i sjajniju budućnost za sebe i buduće generacije.
U Srbiji se povodom Svetskog dana zaštite životne sredine organizuju brojne aktivnosti i manifestacije kojima se javnosti skreće pažnja na značaj i potrebu očuvanja zdrave životne okoline, prenosi Tanjug.
U Narodnoj skupštini se održava šesta javna debata “Tretman opasnog i posebnih tokova otpada u Republici Srbiji”, i to u organizaciji Centralno evropskog foruma za razvoj (CEDEF) i Privredne komore Srbije.
Organizatori upozoravaju da u Srbiji postoji više od milion tona istorijskog opasnog otpada nastalog radom fabrika u prošlosti, a svake godine stvara se do 200.000 tona novog opasnog otpada, koji se u određenoj meri nekontrolisano odlaže.
Opasni otpad zbrinjava samo 30 privremenih deponija, od čega 62 odsto ne zadovoljava propisane uslove rada.
U Skupštini Grada Beograda se organizuje svečanost povodom obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine, gde će između ostalog biti reči o adaptaciji na klimatske promene.
U Privrednoj komori Beograda biće održan okrugli sto na temu “Održivi razvoj i prirodne katastrofe u jugoistočnoj Evropi – posledice, revitalizacija, zaštita i prevencija – izazov za privredu, stanovništvo i državu”.
Svetski dan zaštite životne sredine prvi put je obeležen 1972. godine i predstavlja glavni alat pomoću kojeg Ujedinjene nacije stimulišu podizanje globalne svesti o značaju zaštite životne sredine.
Izvor: BETA
