„Gde se žene poštuju,
tamo je i bogovima ugođeno;
gde se ženama ne iskazuje poštovanje,
tamo ni jedno delo ne donosi ploda.“
U duhu ovih reči iz Mahabharate, drevnog indijskog epa, kompanija “Božić i sinovi” je povodom 8. Marta priredila svečani ručak za sve pripadnice lepšeg pola zaposlene u ovoj kompaniji.
Na taj način, kao i svake godine na ovaj dan, kolektiv je svojim koleginicama iskazao dodatno poštovanje povodom Dana žena.
U Srbiji se godišnje proizvede 8,2 miliona tona industrijskog otpada, od čega je neopasnog 7,9 miliona tona, a ostalo čini opasan otpad, ocenjeno je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Na drugoj javnoj debati o upravljanju otpadom u Srbiji, koju Centralno-evropski forum za razvoj (CEDEF) organizuje u saradnji s PKS, rečeno je da je neodgovarajuće postupanje otpadom jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović kazao je da se mali deo industrijskog otpada preradjuje, svega 19 odsto, od čega se samo jedan odsto koristi za
proizvodnju energije.
Prema njegovim rečima, najveći udeo industrijskog otpada čini leteći pepeo – 67 odsto, ali i šljaka, prašina iz kotlova i otpad iz prehrambene industrije.
Radović je dodao da 81 odsto industrijskog otpada, odnosno 6,5 miliona tona, ostaje na mestima gde je i proizveden.
Kako je rečeno na konferenciji, u Srbiji postoji i oko milion tona “istorijskog” otpada.
Sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda Goran Trivan rekao je da će, u skladu s regulativom Evropske unije, do 2020. godine biti zabranjen izvoz opasnog otpada, tako da će svaka zemlja taj problem morati da rešava u okviru svojih granica.
Trivan je ocenio da do 2020. nema previše vremena i da se do sada napredovalo sporo.
“Da bismo uradili to kako treba potrebno je stvoriti administrativne uslove, a to znači da organizacija ovih poslova u Vladi mora biti potpuno adekvatna onom što je obim i delokrug poslova koji se tiču životne sredine, ministarstvo koje se bavi ovim pitanjima mora biti zaokružena celina, što danas nije slučaj”, kazao je on.
Trivan je predložio da se zakoni u toj oblasti moraju češće menjati, na godinu ili dve, kako bi prilagodjavanje standardima EU išlo postepeno, “korak po korak, jer je nemoguće napraviti deset koraka u jednom pravcu odjednom”.
Savetnik predsednika PKS Siniša Mitrović kazao je da se ne može “prizivati” industrijalizacija, a da s druge strane ne razmišlja o odlaganju otpada koji će razvoj industrije da donese.
“Ne možemo dozvoliti da zato što nemamo odgovarajuću regulativu, nešto što može da bude rešurs, mora da bude trošak kompanije”, rekao je on.
Mitrović je ocenio da je upravljanje otpadom jedan od načina na koji se može investirati u zelenu industriju, dodajući da ako se taj problem ne reši može doći do skraćenja životnog veka i većih troškova u oblasti zdravstva.
CEDEF i PKS, pod pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Ministarstva gradjevinarstva i urbanizma, do 5. juna će organizovati još četiri javne debate, kako bi se došlo do rešenja u upravljanju otpadom u Srbiji.
Kako je rečeno, posle ciklusa od šest javnih debati, biće objavljen vodič “Preporuke za zelenu Srbiju”.
Izvor: BETA
Reciklažna industrija suočena je sa velikim problemima, nalazi se pred zatvaranjem postrojenja i firmi, jer i dalje nisu obezbeđena sredstva i ugovori za otpad prerađen 2014, a veliki problem predstavljaju i nenaplaćene ekološke takse i njihovo nenamensko trošenje, ukazali su danas predstavnici te industrije.
Recikleri su na konferenciji za novinare rekli da očekuju da će Vlada Srbije danas doneti Zaključak kojim bi se Ministarstvo energetike obavezalo da sa njima potpiše ugovore i za otpad koji su preradili u drugom, trećem i četvrtom kvartalu 2013. godine.
Predsednica Udruženja reciklera Srbije, Ana Petrović Vukićević, kazala je da ukoliko se ne potpišu ugovori za dodelu sredstava za prerađen otpad u drugom, trećem i četvrtom kvartalu 2014. reciklažne firme će iskazati negativno poslovanje i moglo bi da dođe do njihovih zatvaranja i otpuštanja više od 10.000 radnika.
Ona je podsetila da je reciklažna industrija u protekloj godini preradila otpad u vrednosti 1,8 milijardi dinara, a da je Ministarstvo energetike sa reciklerima potpisalo ugovore za prvi kvartal u iznosu do 300 miliona dinara.
Potreban je zaključak, odnosno saglasnost vlade za drugi, treći i četvrti kvartal na osnovu kojeg bi recikleri sa resornim Ministarstvom mogli da potpišu ugovore za isplatu naknada za taj period.
Petrović Vukićević je kazala da je važno da se objavi i konkurs o dodeli podsticajnih sredstava za tretman otpada u 2014. godini, upozorivši da ako do toga ne dođe reciklažna industrija će “raditi u apsolutnom minusu”.
Kada je reč o ekološkim taksama, navela je da se u Srbiji naplaćuje svega 20 odsto, odnosno da ukupni potencijal iznosi 25 milijardi dinara, a da se naplati svega pet milijardi.
“Zašto se država ne potrudi da naplati još 80 odsto, zašto dozvoljava da 20 milijardi ostane nenaplaćeno i naplati se svega pet milijardi”, zapitala je i ocenila da se “mnogim firmama omogućava da tako ostvare ekstra profit a nesavesno posluju i ne brinu o zaštiti životne sredine”.
Nečinjenjem i neadekvatnom kontrolom šteti se direktno reciklažnoj industriji, kao i građanima, zaključila je Petrović Vukićević.
Celu konferenciju možete pogledati na sledećem linku:
Press konferencija o nenamenskom korišćenju sredstava od ekoloških taksi
Informaciju sa konferencije Udruženja reciklera Srbije preneli su sledeći mediji:
Izvor: RTS
Državna sekretarka Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Stana Božović izjavila je danas da je počela ispalata reciklažnoj industriji po osnovu nakande za upravljanje opasnim otpadom i da se na toj poziciji Ministarstva trenutno nalazi 300 miliona dinara.
Posle završenih konkursa i potpisanih ugovora, resorno ministarstvo je juče isplatilo prvu tranšu, a narednih dana očekuje se i druga. Ukupan dug prema reciklerima iznosi milijardu i devetsto miliona dinara, ali država i resorno ministarstvo su, prema rečima državne sekretarke Božović, odlučni da ispune sve obaveze prema ovoj vrlo važnoj industriji. Ona je ujedno najavila da će se trećina svih zakona koje će Srbija doneti na putu ka Evropskoj uniji, odnositi na zaštitu životne sredine.
Izvor: Tanjug
Scena predstavlja ironičnu viziju umetnika Dejana Živkovića, varijantu pesimističke budućnosti: zagađenu planetu Zemlju bez ljudi, na vrhu sa čuvenom i simboličnom skulpturom Rodenovog Mislioca.
Pročitajte prvi bilten Udruženja Hrabri čistač i saznajte novosti iz ovog udruženja industrije otpada Srbije.
Teme ovog broja su:
– Promenjen naziv i novi statut Udruženja
– Konstituisanje Upravnog odbora
– Članstvo u Evropskoj Asocijaciji industrije otpada – FEAD
– Nezavidne situacije reciklažne industrije