3 Feb 2014 | Uncategorized
Evropska komisija je odlučila da izvede Sloveniju i Bugarsku pred Evropski sud pravde jer ne poštuju propise EU o odlaganju otpada čime ugrožavaju zdravlje svojih građana i životnu sredinu. Slovenija, iako je rekla da će to učiniti, nije očistila dve deponije od opasnih materija iz metalurško-hemijske industrije Cinkarna u Celju, dok Bugarska ni posle četiri i po godine od isteka roka nije zatvorila deponije koje nisu u skladu sa standardima EU. Evropska komisija je u januarskom paketu odluka o kršenju evropskih propisa u zemljama članicama donela ukupno 134 odluke, od kojih se 7 odnosi na izvođenje pred Evropski sud pravde.
Evropska komisija je izrazila zabrinutost jer Slovenija nije rešila pitanje dve deponije na koje se odlaže opasan otpad iz Cinakrne Celje. Jedna deponija se nalazi samo 500 metara od centra Celja a druga nedaleko od mesta Bukovžlak, saopštila je 22. januara Komisija.
Na deponijama se nalaze velike količine zgađenog zemljišta a na obe lokacije je registrovan visok nivo toksičnih teških metala, dodaje se u saopštenju.
Komisija je prvo pokrenula proceduru zbog kršenja propisa protiv Slovenije u novembru 2012, a mišljenje je dala u junu 2013. Slovenija je priznala razmere problema i potrebu da se pitanje deponija reši. Obavestila je Komisiju o planovima za rešavanje pitanja deponija dostavivši i vremenski raspored za uklanjanje otpada.
Slovenija, međutim, nije poštovala plan pa je Komisija odlučila da zbog dugog perioda tokom koga su krše propisi, prisustva teških metala na deponijama i opasnosti koje to predstavlja po ljudsko zdravlje i životnu sredinu da tu članicu EU izvede pred Sud pravde.
Komisija je navela da je Slovenija prekršila Okvirnu direktivu o otpadu i Direktivu o deponijama.
Background
Okvirna direktiva o otpadu reguliše tretman otpad au EU, uključujući prinicipe upravljanja otpadom, poput toga da zagađivač plaća.
Direktiva o deponijama utvrđuje standarde za deponije kako ne bi uticale na zdravlje, vodu, zemljište i vazduh. Prema propisima EU, aktivnosti na deponijama moraju biti bezbedne i kontrolisane.
Evropska komisija je ovlašćena da pokreće pravnu proceduru protiv zemalja koje krše zakone EU. Procedura počinje time što komisija traži informacije od zemlje članice, pri čemu je rok za odgovor obično oko dva meseca.
Ukoliko nije zadovoljna odgovorom, Komisija zemlji članici šalje zvaničan zahtev da se usaglasi sa zakonima EU i obavesti Komisiju kada to učini. Sledeći korak, ukoliko se zemlja članica ne usaglasi sa propisima EU, može da bude obraćanje sudu. Zahtev za kaznom može se podneti tek u drugom obraćanju sudu, ukoliko zemlja članica ne postupi u skladu sa prvom odlukom suda.
U Bugarskoj više od 100 spornih deponija
Komisija je izrazila zabrinutost jer Bugarska nije zaštitila građane od posledica lošeg upravljanja otpadom, odnosno jer, i pored upozorenja iz Brisela, nije zatvorila deponije koje nisu skladu propisima EU o odlaganju otpada. Prema Direktivi o deponijama, članice su morale da zatvore deponije koje nisu u skladu sa standardima EU do 16. jula 2009.
Po isteku tog roka, Komisija je pisala Bugarskoj zatraživši da je izvesti o usklađenosti sa propisima EU.
Prema podacima koje su dostavile bugarske vlasit, 130 deponija nije radilo u skladu sa evropskim propisima. Zbog sporog napretka Komisija je odlučila da u aprilu 2012. pokrene prostupak zbog kršenja propisa protiv Bugarske, jer su još 124 takve deponije i dalje bile otvorene.
Bugarska je zatim obavestila Komisiju da će 23 deponije u skladu sa propisima biti izgrađene do jula 2015, što bi trebalo da omogući da se da se postepeno zatvaraju deponije koje ne poštuju standarde.
Međutim, bugarske vlasti nisu dale nikakav vremenski okvir za zatvaranje deponija, a mnoge parnice koje se pred bugarskim sudovima vode u vezi sa izgradnjom novih deponija ukazuju da će planirani rok za izgradnju verovatno biti prekoračen, ocenila je Evropske komisija.
Prema najnovijim podacima kojima raspolaže Komisija, nakon više od četiri godine od isteka roka za zatvaranje deponija u Bugarskoj je i dalje u funkciji 113 deponija koje nisu u skladu sa evorpskim proisima.
Komisja je navela da je, da bi ubrzala zatvaranje i čišćenje neleglanih deponija, odlučila da izvede Bugarsku pred Sud pravde.
Izvor: EurActiv.rs
24 Jan 2014 | Uncategorized
“Uskoro bi trebalo da odlučimo da li ćemo formirati budžetski fond za zaštiru životne sredine. Imali smo sastanak sa minstrom finansija Lazarom Krstićem i očekujem da ćemo u roku od mesec dana rešiti to pitanje” – rekla je u sredu na konferenciji za medije ministarka energetike Zorana Mihajlović.
Ona je navela da bi trebalo rešiti i problem ekološkog dinara, od čega se 40% sliva u budžete lokalnih samouprava, a ostalo ide državi.
“Tih 60% od ekološkog dinara koji idu u budžet trebalo bi iskoristiti za zaštitu životne sredine što moram da priznam do sada nije slučaj budući da smo zemlja koja ima ozbiljan problem sa novcem. Nismo čak izmirili ni naše dugove iz oblasti zaštite živorne sredine” – izjavila je Mihajlović.
Izvor: eKapija
15 Jan 2014 | Uncategorized
-
-
Zeleni krovovi poslovnih zgrada u Kopenhagenu
-
-
Biciklisti u Oslu imaju posebne privilegije
Da možete da birate gde da živite, verovatno biste se trudili da izaberete mesto u kome nema zagađenog vazduha, ni buke, ali da ima zelenila, čistih reka i jezera, kao i da na putu do posla ili škole ne nailazite na opuške cigareta ili plastične kese. Odlično bi bilo ako uz to energiju dobijate iz obnovljivih izvora, kao što su vetar ili solarne elektrane.
Iako je ovo utopija za mnoge gradove širom sveta, postoje i oni koji se godinama unazad trude da budu „zeleniji“ i „održiviji“. S obzirom da danas skoro polovina svetske populacije živi u gradovima i da je to trend koji će nastaviti da raste, neophodno je u urbanim centrima razvijati stil života koji će imati najmanje negativnih efekata po prirodnu sredinu.
U središtu starog kontinenta nalazi se zeleni dragulj, kako ekolozi često vole da nazivaju glavni grad Danske, Kopenhagen. U ovom gradu svaki treći Danac na posao ne ide kolima, već na biciklu, a ideja je da do 2015. godine, to bude svaki drugi građanin ove zapadnoevropske zemlje. Kao posledica smanjenja saobraćajnog prometa, znatno su smanjena i zagađenja, ali to nije sve, jer Kopenhagen ima biciklističku stazu koja se prostire na preko 350 km.
Danska se može pohvaliti i da je najveći proizvođač energije uz pomoć vetra. Uz pomoć ovog obnovljivog izvora energije zadovoljeno je skoro 20% potražnje električne energije.
Kopenhagen je postavio sebi cilj da do 2025. godine postane prva prestonica koja neće imati emisije ugljenika, a da bi to ostvarili, sve zgrade moraju na svojim krovovima da imaju bašte. Osim toga, počelo se i sa izgradnjom „džepnih parkova“ širom grada, koji su veličine pola fudbalskog terena. Ideja je da do 2015. godine svi građani mogu, da za samo 15 minuta hoda, stignu do prvog zelenog prostora.
Osim danske prestonice, i norveški Oslo važi za zeleni evropski centar. Više od dve trećine gradske površine zauzimaju nacionalni parkovi, zaštićene šume i rečne delte, a plan je da se do 2030. godine upola smanji emisija ugljen dioksida. Ovo se potpuno uklapa u nameru norveških zvaničnika da se do polovine ovog veka u potpunosti ukine emisije ovog gasa.
Najveći napredak građani Osla su napravili korišćenjem biomase za grejanje, gde je čak 80% energije dobijeno iz ovog obnovljivog izvora. Trenutno se radi na proširenju sistema, kako bi tokom sledeće decenije, sve potrebe za grejanjem bile pokrivene energijom dobijenom iz obnovljivih izvora.
Norvežani polažu nade da će to uspeti rasterećivanjem saobraćaja, a moguće je da im to i pođe za rukom, ukoliko se uzme u obzir činjenica da vlasnici električnih automobila i bicikla imaju brojne privilegije. Osim što se preko 400 punjača za njihove električne četvorotočkaša nalazi na više lokacija u gradu, vlasnicima vozila i biciklistima je obezbeđen besplatan parking, kao i prolaz i zadržavanje u delovima grada koji je namenjen isključivo vozilima gradskog prevoza.
Hoće li Vankuver uspeti da postane „najzeleniji“ grad na svetu do kraja ove decenije? Vreme će pokazati, ali ono što je sigurno jeste da je na dobrom putu. U ovoj kanadskoj metropoli, 90% struje dobije se uz pomoć hidroelektrana, dok se uporedo radi na većoj eksploataciji vetra, sunca i talasa.
Ono čime se Vankuver može pohvaliti jeste najniža stopa izduvnih gasova po stanovniku na severnoameričkom kontintentu. Smatra se da će ovaj procenat nastaviti da pada uporedo sa povećanjem broja električnih vozila na ulicama ovog grada, koji za sada učestvuju sa 20% u ukupnom broju automobila.
I dok se u Oslu đubre prerađuje i služi za grejanje, u San Francisku do kraja 2020. godine, smeća uopšte neće biti. Naime, već danas se čak 77% otpada reciklira, a žitelji ovog grada planiraju da do kraja decenije ovaj procenat poraste na 100%.
San Francisko je „najzeleniji“ grad u severnoj Americi, a uz to se smatra i habitatom za elekrična vozila u Sjedinjenim državama. U ovom gradu svakog dana na ulice izađe 5000 ekoloških vozila na struju.
U Kurtibi posađeno preko 30 parkova u poslednjih nekoliko decenija
Brazilski grad Kurtiba važi za najbolje mesto za život u ovoj latinoameričkoj državi prema ekološkim standardima. Ovaj grad uvrstio se u grupu od pet energetski održivih gradova zahvaljujući činjenici da se grad razvijao u skladu sa očuvanjem životne sredine.
Pre samo nekoliko decenija u ovom gradu bio je jedan kvadratni metar zelene površine po stanovniku, a danas čak 52. Sve to ne bi bilo moguće da poslednjih godina nije zasađeno preko 1,5 milion drveća, i napravljeno skoro trideset parkova širom grada.
Devet od deset stanovnika Kurtibe svakodnevno reciklira svoje đubre, a u zamenu za to dobija tokene, koje kasnije može da iskoristi u kupovini svežih namirnica.
Izvor: www.energynews.rs
8 Jan 2014 | Uncategorized
Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije Zorana Mihajlović izjavila je da će u januaru 2014. predstaviti tim koji će u ime države pregovarati sa Evropskom unijom o oblasti zaštite životne sredine.
“Tim će imati zadatak da platformu za pregovore uradi za najamanje 30 dana”, kazala je Mihajlovićeva agenciji Beta.
Ona je rekla da će u timu biti najmanje desetak ljudi i da će ga činiti ne samo predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine već i stručnjaci koji su već vodili pregovore u oblasti zaštite životne sredine.
Ministarka je podsetila da paket propisi koji se odnose na životnu sredinu čini trećinu svih propisa koje Srbija mora da uskladi u procesu priključivanja sa EU.
Prema njenim rečima, veći problem od novca koji je potreban za prilagodjavanje privrede i gradjana na propise EU, a koji se pored ostalog odnose na zagadjenje vazduha i vode, hemikalije, upravljanje otpadom, biotehnologiju, zaštitu od radioaktivnog zračenja i očuvanje prirodnih resursa, klimatske promene, predstavljati podizanje svesti gradjana o neophodnosti ekološke zaštite.
“Problem će biti i realizacija, odnosno istinska primena tih zakona u praksi”, kazala je Mihajlovićeva i navela da kritične tačke u Srbiji predstavljaju upravljanje otpadom, hemikalije i prilagodjavanje na klimatske promene, jer u tim oblastima nije bilo dovoljno očekivanog napretka.
Mihajlovićeva je dodala i da će se pregovarački tim truditi da Srbija u pregovorima sa EU za prilagodjavanje u oblasti zaštite životne sredine dobije dovoljno vremena za realizaciju svih standarda i direktiva.
Procenjeni troškovi koje će Srbija morati da uloži za uskladjivanje, pre svega privrede, u oblasti zaštite životne sredine iznose više od 10 milijardi evra.
Izvor: BETA
3 Jan 2014 | Uncategorized
Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije Zorana Mihajlović izjavila je da će u prva tri meseca naredne godine biti osnovan budžetski fond za zaštitu životne sredine u kome bi trebalo da bude najmanje 2,5 milijardi dinara.
“Taj fond će biti mesto gde će se slivati sav novac od ekoloških taksi i omogućiti finansiranje ekoloških projekata”, kazala je ona agenciji Beta.
Mihajlovićeva je kazala da će novca za taj fond biti i da neće biti prolongiranja njegovog osnivanja.
“Budžetski fond će za početak biti finansiran od dugovanja javnih preduzeća za ekološke takse. Samo Elektroprivreda Srbije treba da plati 2,5 milijadi dinara na osnovu tog duga”, rekla je ona i dodala da ukupna dugovanja po ekološkim taksama inose najmanje 3,5 milijardi dinara.
Ministarka je kazala da nema ništa protiv da se taj dug plati u ratama, ali je istakla “da nijedno javno preduzeće ne može više da očekuje da im država neće naplatiti ekološku taksu”.
“Naplata takse je pored ostalog način da se sačuvaju predeli u kojima se nalaze elektrane i rudna polja”, rekla je ona.
Mihajlovićeva je precizirala da će se novac iz tog fonda trošiti za projekte zaštite životne sredine, prema unapred utvrdjenim kriterijumima.
“Ministarstvo će definisati sektore koji će biti prioriteti i u odnosu na to praviće se javni konkursi i dodeljivati sredstva da se ne bi desilo ono što smo imali sa ugašenim Fandom za zaštitu životne sredine gde se finansiralo sve CD-i, knjige, ali suštinski se nije finasirala zaštita životne sredine”, rekla je ona.
Ona očekuje da se odmah po formiranju budžetskog fonda objavi javni poziv za projekte, a prioritet će biti reciklaža i upravljanje otpadom, jer mogu da doprinesu zapošljavanju.
Mihajlovićeva je kazala i da su obaveze države koje je nasledila od ugašenog Fonda za zaštitu životne sredine oko 5,8 milijardi dinara.
“Država mora da isplati taj dug i sada se traži način da se to izmiri”, rekla je ona.
Mihajlovićeva je navela i da će u prva tri meseca 2014. Skupština Srbije razmatrari izmene i dopune seta sistemskih ekoloških zakona, koji će biti uskladjeni sa direktivama Evropske unije, medju kojima su zakoni o zaštiti životne sredine, o upravljanju otpadom, o zaštiti prirode, o hemikalijama.
Ona je istakla i da u 2014. mora da se bolje uredi odnos sa reciklažnom industrijom, odnosno sa reciklerima, pre svega u oblasti kontrole.
“Ispostavilo se da od 100 reciklera samo 15 zadiovoljava zakonom propisane uslove, a cilj Ministarstva je da se osnuje što više malih porodičnih firmi koje će se baviti reciklažom kroz takozvana reciklažna dvorišta”, rekla je ona.
Mihajlovićeva je kazala da bi prema procenama stručnjaka u reciklažnoj industriji, odnosno u malim i srednjim preduzećima iz te oblasti, moglo da se zaposli najmanje 10.000 ljudi.
Izvor: BETA
