Kućni uređaji i elektronika rade do isteka garantnog roka – Učestali kvarovi dokaz pada kvaliteta
Traju koliko im traje garancija, a kada se nakon toga uređaji pokvare, najčešće je isplativije zameniti ih novim nego ih popravljati. Jer, usluge servisera i rezervni delovi su papreni. Čak i oni aparati za domaćinstva koji stižu iz fabrika svetski poznatih proizvođača tehnike zadaju muke kupcima.
Podaci Sektora za zaštitu potrošača Ministarstva trgovine pokazuju da su lane uložena 14.504 prigovora, od čega se na belu tehniku – frižidere, šporete, mašine za veš – odnosilo 790, a na sitne kućne aparate – usisivače, fenove, pegle – 345 žalbi.
Potrošači se žale da se u postupku reklamacije, roba dugo zadržava kod servisera, kao i da serviser ne dolazi na kućnu adresu u zakazano vreme kada je reč o utvrđivanju kvara bele tehnike.
– Danas je retkost da neki uređaj besprekorno radi i nakon isteka garancije – kaže Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije. – Veliki broj proizvođača daje garanciju za uređaje samo na dve godine, baš kako propisuje i Zakon o zaštiti potrošača. Upravo takva situacija, a da ne govorimo o ekonomskom položaju naših potrošača, dovela je do toga da majstorima širom otvori vrata za njihov “ucenjivački” rad.
Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača kaže da se sve češće suočavamo sa neočekivanim kvarovima, većom bukom, slabijim tehničkim karakteristikama, znatno kraćim rokom trajanja, nebezbednošću rezervnih delova po isteku garantnog roka. Učestali kvarovi aparata dokaz su, kaže on, pada kvaliteta tih uređaja, uslovljenog i padom kupovne moći potrošača.
Kada “crkne” motor u frižideru ili ekran na televizoru, popravke nadilaze vrednost novih uređaja. Posebno što nove aparate danas trgovci nude na poček od godinu dana, dok za majstora treba pripremiti keš. Popravka može da se isplati ako se ugrade polovni delovi, ali majstori tada često ne žele da daju garancije da će aparat raditi kako treba.
KOD MAJSTORA DELOVI DUPLO SKUPLJI
Rezervni delovi su skupi, jer se u njihove cene ugrađuju svi troškovi trgovca. Za svaki komad robe u Srbiji potrebna je potvrda o usaglašenosti. Da bi mali uvozni kondenzator, koji u nabavci staje 2-3 EUR, ušao na srpsko tržište, mora da se dobije potvrdu koju daje jedna firma – Atesti Niš.
– Na taj pečat od 300-500 EUR čeka se nekoliko meseci, a prevod dokumentacije je od 1.500 do 2.500 EUR dodatnih troškova – navodi Dragoljub Rajić, privredni konsultant. – Dok čekate potvrdu iz Niša, kamion pun robe stoji na granici i za svaki dan plaćate ležarinu od 100 do 150 EUR. Bar dve-tri nedelje dok ne dođe potvrda. Tako uređaj koji košta 3 EUR u nabavci, dok dođe do majstora dostigne 7-8 EUR, kada se uračunaju svi troškovi.
Od 01. septembra 2016. godine, u svim prodavnicama “In-export” možete predati Vaše stare elektronske i električne uređaje i za iste ostvariti popust i do 50% prilikom kupovine novih, po važećem cenovniku koji će biti istaknut na svim MPO “In-export”-a.
U saradnji sa SC “Olimp”, Gradskom opštinom Zvedarom i Zvezdarskim ekološkim centrom-ZEC, BiS Reciklažni centar Vam omogućava da svoje stare elektronske i električne uređaje zamenite za ulaznice na bazen ili da ostvarite popust na raznoraznim programima koji se održavaju na SC “Olimp”, po važećem cenovniku BiS Reciklažnog centra.
