BiS Reciklažni centar je, pored humanog gesta, učestvovao u kreativnoj radionici agencije “Čigra”. Naime, poklonili smo najmlađima stare tastature, koji su ih na svoj način reciklirali i samim tim obezbedili njihovu ponovnu upotrebu. Radujemo se što kreativnost živi i što smo makar na ovaj način doprineli realizaciji ovih divnih predmeta!
Firma „Auto Zeka“ u Pančevu, godine 1985, započela je saradnju s kragujevačkom „Zastavom“, za koju je obavljala trgovinu automobilima, kao i uvoz korišćenih pneumatika za motorni drumski saobraćaj. U to vreme, Nemačka i druge zapadnoevropske države uvele su zakone o roku za korišćenje pneumatika. Njihovi rigorozni kriterijumi išli su u prilog firmi iz Pančeva, jer su za povoljnu cenu otkupljivali gume u još dobrom stanju. Najpre su ih prodavali fizičkim i pravnim licima na tržištu Jugoslavije, a posle raspada zemlje, imali su klijente u Srbiji i susednim državama.
– Prvo smo s nemačkim vulkanizerima sklapali ugovore za otkup guma u kvalitetnom stanju i prodavali mesečno po nekoliko hiljada komada. Tu delatnost obavljali smo i za vreme velike inflacije 1993. godine, pa je naša roba bila dobrodošla vlasnicima motornih vozila u vreme kad su gume ovde imale vrlo visoku cenu. S proširenjem naše delatnosti i početkom prometa korišćenih računara lizing kuća iz uvoza i recikliranja kompjuterskih delova, firma 1998. menja naziv u „Božić i sinovi“ DOO. Pored ostalog, uvozili smo kompjutere iz Nemačke, a maloprodajne objekte držali smo u Pančevu, Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu… – kaže Nikola Egić, direktor firme „Božić i sinovi“ DOO. Sa Jovicom Božićem, vlasnikom firme, Nikola Egić sarađuje od prvog dana, a u jednom času ukazano mu je i poverenje da bude rukovodilac firme.
U radnom odnosu imaju oko stotinu zaposlenih. Sedište firme je u Pančevu, a reciklaža je u Omoljici, oko 15 kilometara od grada. Imaju sertifikate za reciklažu električnog i elektronskog otpada, kao i za sakupljanje i zbrinjavanje opasnog i neopasnog materijala. Najčešće se reciklira elektronski i električni otpad, i to u deset kategorija: veliki i mali kućni aparati, rashladni uređaji, IT oprema, rečju „sve što radi na struju“.
– Deo recikliranog materijala postaje sirovina, a opasne materije, poput katodne cevi u televizorima, izvozimo u Evropu i šire. Zbrinjavanje opasnih materija dosta košta, i mi plaćamo ovlašćenog operatera koji će ih transportovati i trajno zbrinuti. Deo materijala izvozimo za Singapur, gde se od te sirovine pravi nova IT oprema, a njima se isplati da je nabave iz Srbije. Sirovine iz celog sveta investirali smo u sofisticiranu skupu opremu za tretman te vrste otpada. Sirovine izvozimo putem autsorsinga i u Bugarsku, Češku, Nemačku – objašnjava naš sagovornik.
Širom Srbije naš osiguranik vodi tržišnu trku s konkurencijom, ali niko nema lidersko mesto. U Evropi, Nemačka drži primat u toj delatnosti jer je investirala svoj novac.
– Kod nas ima radnji gde možete da odnesete svoj stari elektronski uređaj i da doplatite kako biste dobili novi, ali ne u svim prodavnicama. Ima i transparentnih sakupljača, kako ih zovu, koji robu odvoze na skladište. Na kraju tog lanca su operateri koji recikliraju otpad – kaže Egić.
„Božić i sinovi“ su blagovremeno uvideli značaj edukacije kadra, bez kojeg nema napredovanja u tom poslu. Budnih očiju pratili su moderne svetske strukovne tokove, pa im je uspelo i da od osnivanja stalno beleže uzlaznu liniju poslovanja.
– Krajem kalendarske godine najviše firmi opredeljuje se za nabavku nove elektronske opreme i odlaganje odnosno prodaju stare. I Kompanija „Dunav osiguranje“ opredelila se 2007. da s nama sarađuje upravo u tom segmentu, i to se pokazalo obostrano korisno. Naša firma pravi periodične, polugodišnje, godišnje i petogodišnje planove, i stalno sebi postavljamo barem lestvicu više za cilj. To znači da udvostručavamo količinu reciklaže u odnosu na 2015. godinu, a razrađujemo i poslovne alternative u ovoj oblasti. Brigu o životnoj sredini država zasad tretira kao javni trošak, te je potrebno da pomoću operativnijih zakona stanemo rame uz rame s razvijenim delovima sveta. Tako će i naša firma imati mogućnost da se brže razvija – zaključuje naš sagovornik.
O saradnji sa svojim osiguravačem, „Dunav osiguranjem“, naš sagovornik kaže:
– „Dunav osiguranje“ nam je pouzdani osiguravač od prve stranice naše radne agende. U toj kući osigurali smo zaposlene, motorna vozila, imamo polise za osiguranje od odgovornosti prema trećim licima. Osigurali smo imovinu i opremu firme, a postoji mogućnost i da se saradnja proširi. Naša delatnost podrazumeva vrlo specifične rizike u poslu, te šira lepeza rizika koje obuhvataju vaše polise može da doprinese proširenju naše saradnje. Dosad smo najčešće imali manje štete na opremi zbog vremenskih nepogoda. Posle blagovremene adekvatne procene odštete, dobili smo zadovoljavajuće odštetne iznose. Sa stručnjacima iz „Dunava“ uvek nalazimo efikasno rešenje za polise koje nam mnogo znače i redovno ih plaćamo, tu ste i kad imamo štetne događaje da nam nadomestite odgovarajući odštetni iznos. Zato zajednički razmišljamo i o koracima za obostrani interes i ubuduće.
Svetski dan stanovništva, 11. jul, obeležava se svake godine širom planete.
Od 1990. godine, vlade širom sveta, u saradnji sa Populacionim fondom UN, obeležavaju Svetski dan stanovništva nizom aktivnosti, u skladu sa aktuelnom temom i trenutnim potrebama, kako bi unapredili razvojne strategije.
Pouzdani podaci omogućavaju bolje praćenje napretka u postizanju Milenijumskih razvojnih ciljeva i štite dostojanstvo i ljudska prava svih žitelja planete Zemlje
Dan Dunava je integralni deo saradnje podunavskih zemalja i proslavlja se u svih četrnaest zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava, kako bi se podigla svest za očuvanje reke kod što većeg broja pojedinaca i kako bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodenih resursa. U zemljama širom Evrope inicijator obeležavanja Dana Dunava je Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (International Commission for Danube Protection – ICPDR), čija je misija da promoviše i koordinira održivo i integralno upravljanje vodama, uključujući i zaštitu, poboljšanje i racionalnu upotrebu voda. Ideja ICPDR-a je da ova proslava vremenom preraste u međunarodni festival koji bi ujedinio preko 81 miliona stanovnika zemalja podunavskog sliva različitih kultura, načina života i poimanja reke.
Na VI redovnom sastanku ICPDR-a održanom u Beču decembra 2003. godine, doneta je odluka o održavanju manifestacije “Dan Dunava” u svim podunavskim zemljama, a povodom desetogodišnjice potpisivanja Konvencije. 29. juna 2004. prvi put je obeležen Dan Dunava širom Evrope.
Početkom juna 2005. godine, ICPDR, kompanija Coca-Cola i njen najveći evropski proizvođač Coca-Cola Hellenic ozvaničile su partnerstvo gde je kroz partnerstvo privatnog i civilnog sektora omogućeno da se svi dosadašnji napori koje obe strane ulažu na zaštiti Dunava prošire i poboljšaju. Ugovorom je predviđen širok spektar aktivnosti koje će biti preduzete kako bi se podigla svest javnosti i podržali projekti na zaštiti reke u šest Evropskih zemalja u kojima Coca-Cola Sistem posluje.
Poplave i suše ugrožavaju planetu, a zbog klimatskih promena u budućnosti će ih biti sve više. Zbog toga se na ovaj dan organizuju različite akcije da se skrene pažnja na alarmantnost problema ukoliko se ne preduzmu preventivne mere.
Poplave u Srbiji
Obrenovac je je bio najteže pogođen poplavama, a procenjeno je da 90% naselja potopljeno. Celo naselje od oko 8700 stanovnika je evakuisano. Pored Obrenovca se nalazi termoelektrana Nikola Tesla, najveća termoelektrana u Srbiji. Međutim, ona je ostala nepotopljena zahvaljujući dobrim intervencijama. Termoelektrana Kostolac, koja daje 11% električne energije Srbiji, bila je ugrožena izlivanjem Mlave. Dva prestana džakova sa peskom je bilo probijeno, ali voda nije probila poslednju liniju odbrane. Centri Paraćina, Petrovca na Mlavi, Svilajnca i Smederevske Palanke su bili poplavljeni. U Krupnju je bujica uništila desetine kuća, a objekti su i dalje ugroženi klizištima. Poplavni talas na reci Savi kod Šapca dostigao je kotu od 6,6 metra, žto je najviši nivo ove reke u tom gradu od kada se vodi evidencija. Do 16. maja 7618 ljudi je bilo evakuisano, 20 je povređeno, dok je tri lica izgubilo život. U sremu su evakuisana sela Jamena, Morović i Višnjićevo.
U subotu, 04.06.2016. godine, održan je 1. AHK fudbalski turnir, nastavak tradicionalnog DSW turnira. Na terenima S.C. Lokomotiva u Železniku, družili su se i sportski nadmetali zaposleni iz preduzeća članica Nemačko-srpske privredne komore.
Pobedu na 1. AHK fudbalskom turniru odnela je ekipa DAD Dräxlmaier. Pored pobedničkog i prenosnog pehara, pobedničkoj ekipi pripalo je i 6 vaučera za učenje stranih jezika po izboru koje je obezbedio Obrazovni sistem Equilibrio.
1. mesto – DAD Dräxlmaier
2. mesto – Bosch
3. mesto – Ball Packaging
1. AHK fudbalski turnir u brojkama:
24 ekipe 288 igrača 68 utakmica
Pehar za najboljeg igrača turnira zasluženo je osvojio Inkrit Ludajić (DAD Dräxlmaier) – strelac čak 9 golova. S druge strane, za najboljeg golmana proglašen je Duško Ivanić (Ball Packaging).
Ni promenljivo vreme nije uspelo da oneraspoloži razigrane timove, gde se posebno istakla ekipa kompanije Telesign, koja je uz pomoć svojih navijača zasluženo ponela titulu i pehar za „najveseliju ekipu“.
Pored svih učesnika i raspoloženih navijača, za dobru atmosferu pobrinuo se proveren voditeljski duo, Olivija i Enes, koji su sa puno humora izveštavali i bodrili timove. Sa najmlađim posetiocioma družili su se animatori u specijalno organizovanom dečijem programu koji je omogućila kompanija Alpen Pharma. Za zdravlje učesnika pobrinula se oficijalna zdravstvena ustanova turnira, dom zdravlja Vizim.
Naši momci su se plasirali do četvrtfinala, a u daljem nastavku ćemo vam bar malo dočarati atmosferu koju je vladala ovog vikenda.
Gornji red: Milan Savković, Miljan Živanov, Ivan Gojić, Milan Mićić, Marko Nečov, Aleksandar Gvozdenović, Vladimir Lazičić (bivši fudbaler FK”Partizan” i jedan od najboljih omladinskih centarhalfova sveta)
Donji red: Nenad Marinković, Momčilo Vasić, Milorad Petrov, Miloš Tomić, Bojan Smederevac, Rajko Ćorić
Do iduće godine, negujmo sportski duh i timski rad!