7 Jun 2016 | Uncategorized
8. jun je dan posvećen Okeanu. Povodom svetskog Dana okeana podsećamo vas na vitalnu ulogu mora i okeana za nas same pa i celu Evropu.
Iako nije zvanično proglašen od strane Ujedinjenih nacija, svetski Dan okeana se slavi svakog 8. juna i to od 1992. godine, pošto je taj dan utvrđen na Zemaljskom samitu u Rio de Ženeiru. Ovaj dan je prilika da se slavi svetski okean i naša lična povezanost sa morem. Potrošački menatlitet savremenog društva je ostavio svoj trag na svim prirodnim resursima oko nas, pa i na okean. Ljudsko društvo koristi okean kao deponiju otpada, riblja populacija je desetkovana, uništena su mnoga kritična staništa i ometen je osnovni reproduktivni kapacitet života u okeanu.
Svetski okean je neophodno čuvati iz mnogo razloga, a najvažniji među njima su sledeći:
- on proizvodi najveći deo kiseonika koji udišemo
- pomaže ljudima da se prehrane
- reguliše našu klimu
- čisti vodu koju pijemo
- predstavlja izvor mogućih lekova
3 Jun 2016 | Uncategorized
Оve godine, nakon 7 uspešnih DSW fudbalskih turnira, Nemačko-srpska privredna komora poziva na učešće na turniru u malom fudbalu 1. AHK FUDBALSKI TURNIR u subotu, 04.06.2016.godine SC FK Lokomotiva, od 09 do 18 časova.
AHK fudbalski turnir će se održati između najviše 24 ekipe (6+1 igrača) na dva travnata fudbalska terena, podeljena na 4 igrališta i sa golovima dimenzija 5x2m. Učešće je obezbeđeno za 24 ekipe koje se prve prijave, po principu: FIRST COME – FIRST SERVED.
Kao i svake godine na AHK fudbalskom turniru biće organizovan program za decu svih uzrasta, u trajanju od 11 do 14 časova. Radujemo se da sa Vama, Vašom porodicom, kolegama-navijačima provedemo jedan lep dan u prijatnoj atmosferi u SC FK Lokomotiva.
Ova manifestacija ima poseban značaj zato što učestvuju naši momci – majstori FUDBALA I RECIKLAŽE! Želimo im puno sreće!
2 Jun 2016 | Uncategorized
Na Svetski dan zaštite životne sredine, 5. jun, koji se obeležava u više od sto zemalja sveta, Nacionalni park Đerdap, najveći u Srbiji, proslaviće dan osnivanja.
Jedno od najlepših geografskih područja Evrope, najveći prirodnjački i arheološki muzej na starom kontinentu, područje sa najvećim biodiverzitetom unutar jednog ekosistema, ali i sa najvećim brojem istorijskih spomenika iz vremena rimskog limesa na Dunavu – samo su neki od superlative koji se vezuju za Nacionalni park Đerdap.
Nacionalni park Đerdap reprezentuje jedinstvo prirodne i kulturne baštine Srbije. Priobalni pojas Dunava u Đerdapu bio je nastanjen još u neolitu, a o kontinuitetu življenja svedoče otkrivene arheološke vrednosti – od monumentalne kulture neolita, Lepenskog Vira, preko spomenika antičkog i srednjevekovnog perioda, do savremenog doba. Đerdap, takozvana Gvozdena vrata, hiljadama godina je izazov za putnike, trgovce, ratnike i mirotvorce.
Klisura Đerdapa i prirodno područje uz klisuru, kao prostorna celina, površine 63 608 hektara, sa izuzetnim kulturno-istorijskim vrednostima, značajnim prirodnim ekosistemima po sastavu izuzetne vrednosti i retkosti, objektima izvorne flore i faune i dobro očuvanim šumama prirodnog sastava i izuzetnog izgleda, od 1974. godine stavljeni su pod zaštitu kao nacionalni park.
Istraživanja flore početa su u davnoj prošlosti. Danas su na ovom području čak 43 vrste biljaka, životinja i gljiva strogo zaštićene, a 124 zaštićene.
Takođe, veliko je bogastvo životinjskog sveta, pre svega zbog očuvanosti raznovrsnih staništa koja daju dobre uslove za opstanak tako velikog broja životinjskih vrsta.
Od Golupca do Kladova, Dunav protiče kroz najlepšu klisuru Evrope. Ovi predeli su i u geološkom, morfološkom i prostornom smislu najinteresantniji i najatraktivniji. Đerdap čine četiri klisure: Golubačka klisura, Gospođin Vir, Kazan i Sipska klisura. U geomorfološkom smislu pod Đerdapom se danas podrazumeva najveća, najdublja i najlepša klisura Evrope, koja odvaja Banatske planine od planina istočne Srbije i spaja Panonski, sa Vlaško-pontijskim basenom.
Pitanje nastanka Đerdapa definitivno nije rešeno, još uvek je nepoznanica, ali se njime naučnici i dalje bave. Nacionalni park Đerdap je otvoren za posetioce tokom čitave godine. Uz obilazak atraktivnih vidikovaca, šetnju pešačkim stazama, posetu Vizitorskom centru u Donjem Milanovcu. Nacionalni park Đerdap upoznaćete i kroz Golubački grad, Lepenski vir, Trajanovu tablu i Dianu na Karatašu kao i suvenire i gastronomske specijalitete tamošnjih ugostitelja.
1 Jun 2016 | Uncategorized
Svetski dan zaštite životne sredine osnovan je od strane Generalne skupštine UN 1972. i održava se svake godine 5. juna u više od 100 zemalja. Ovaj dogadaj koristi se kao jedan od glavnih načina kroz koje organizacija UN širom sveta razvija svest o životnoj sredini i podstiče političku pažnju i akciju na unapređenju kvaliteta životne sredine. Tom prilikom pružaju se i veće mogućnosti za potpisivanje i ratifikovanje međunarodnih konvencija o životnoj sredini.
Svetski dan zaštite životne sredine je globalni događaj i obeležava se na svim kontinentima. Vlade, pojedinci, nevladine organizacije, lokalne zajednice, preduzetnici i mediji organizuju različite akcije kojima ističu svoje opredeljenje prema zaštiti i unapredenju životne sredine i potrebu za promenom mišljenja i ponašanja. Ovaj dan se obeležava brojnim aktivnostima kao što su stručni i naučni skupovi, aktivnosti na lokalnom nivou kao što su šetnje, sadnja drveća, biciklističke vožnje, koncerti, izložbe likovnih ostvarenja, festivali, takmičenja u školama, kampanje čišcenja i recikliranja kao i kampanje sa tematikom iz oblasti zaštite životne sredine. Mediji su značajan partner i imaju ključnu ulogu u podizanju informisanosti i svesti javnosti u vezi sa pitanjima zaštite životne sredine. Na ovaj dan priznanja dobijaju preduzeca, lokalne samouprave, pojedinci, NVO, škole i mediji čiji rad služi da zaštiti ili revitalizuje pojedine elemente životne sredine. Svetski dan zaštite životne sredine je prilika da motiviše sve pojedince, organizacije i preduzeca da preuzmu pozitivne korake u zaštiti životne sredine u svojim domovima, školama i radnim mestima, usvajanja načina života u skladu sa prirodnom okolinom.
Na ovaj način skreće se pažnja na posledice pojedinih ljudskih aktivnosti koje ugrožavaju život na planeti, kao što su zagađivanje vazduha, voda, uništavanje šuma, nestanak velikog broja vrsta i druge, kako bi se stimulisao razvoj ekološke svesti ljudi.
30 May 2016 | Uncategorized
Duvanska industrija koristi različite taktike kako bi uticala na politike kontrole duvana, od ulaganja u socijalne programe, finansiranja naučnih i istraživačkih ustanova, do pokretanja parnica protiv država.
Svetska zdravstvena organizacija je donela Vodič za primenu onih članova Okvirne konvencije o kontroli duvana koji se odnose zaštitu politika javnog zdravlja od komercijalnih i drugih interesa duvanske industrije. Ovim Vodičem su predložene mere koje između ostalog, ograničavaju interakciju sa duvanskom industrijom i obezbeđuju transparentnost odluka u oblasti kontrole duvana.
Okvirnu konvenciju o kontroli duvana, kao prvi globalni sporazum u oblasti javnog zdravlja su do sada ratifikovale 172 države sveta, sa ciljem primene sveobuhvatnih mera u oblasti kontrole duvana.
Usvajanjem Okvirne konvencije o kontroli duvana 2006. godine, kao i nacionalne Strategije kontrole duvana 2007. godine, naša zemlja je aktivnosti u ovoj oblasti postavila kao prioritet i definisala mere za smanjenje ponude i tražnje za duvanskim proizvodima. Donete zakononske mere u oblasti zabrane prodaje duvanskih proizvoda maloletnim licima, zabrane reklamiranja, kao i zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu u radnom i javnom prostoru, predstavljaju neophodan preduslov za delotvorno sprovođenje strateških smernica u praksi.
Proteklih godina značajne aktivnosti su sprovedene na unapređenju informisanosti i znanja populacije o štetnosti pušenja i načinima prevencije, pre svega kroz obeležavanje datuma iz kalendara zdravlja, širenje mreže savetovališta za odvikavanje od pušenja, sprovođenje zdravstveno vaspitnog rada u zdravstvenim i obrazovnim ustanovama.
25 May 2016 | Uncategorized
Dan peškira slavi se svake godine 25. maja kao tribut kojim obožavatelji izražavaju počast autoru Douglas Adams. Na taj dan obožavaoci nose sa sobom peškir radi demonstracije svoga priznanja knjigama i autoru kao što je to prikazano u Adamsovom uputstvu za autostopere kroz galaksiju. Komemoracija je prvi put održana 2001. godine, dve nedelje posle Adamsove smrti 11. maja 2001. godine.
Izvorni citat koji objašnjava važnost peškira može se pronaći u trećem poglavlju Adamsovog dela „Vodiča za autostopere kroz galaksiju“.
Peškir, pisalo je, je najmasovnija korisna stvar koju neki međuzvezdani autostoper može imati. Delom ima veliku praktičnu vrednost. Možeš se omotati njime radi toplote dok odskakuješ po hladnim mesecima Jaglana Bete; možeš leći na njega na blistavim mramorno-peščanim plažama Santraginusa V, udišući omamljujuće morske pare; može da spava ispod njega pod zvezdama koje tako crveno sjaje na pustinjskom svetu Kakrafoona; rabiti ga za veslanje splavkom niz sporu i tešku reku Moth; namočiti ga za upotrebu u borbi prsa o prsa; omotati njime svoju glavu radi odbijanja štetnih gasova ili izbegavanja pogleda proždrljivim Kukcobrbljajuće Zveri Traalske (tako nedokučivo glupave životinje koja pretpostavlja da ako je ne možeš videti, onda ona ne može videti ni tebe); možeš mahati peškirom u hitnim slučajevima radi poziva u pomoć i dakako osušiti se njime ako se još uvek doima dovoljno čistim.
No, važnije je od toga da peškir ima neizmernu psihološku vrednost. Iz nekog razloga, ako lutalac (lutalac: nestoperski izletnik) otkrije da neki autostoper nosi sa sobom peškir, automatski će pretpostaviti da takođe poseduje četkicu za zube, flanel za lice, sapun, kutiju keksa, plosku, kompas, mapu, klupko konopa, sprej protiv komaraca, opremu za vlažne uslove, svemirsko odelo, itd. itd. Štaviše, lutalac će tada rado posuditi autostoperu bilo koju od ovih stvari ili desetak drugih predmeta koje je autostoper možda slučajno “izgubio”. Ono što će lutalac pomisliti jest da svako ko može stopiranjem proći galaksiju uzduž i popreko, ispresecati je, zaći u njene zabiti, boriti se protiv očajnih mogućnosti, naposletku je pobediti i još uvek znati gde mu se nalazi peškir, svakako čovek na kojeg se može računati.
