2 Feb 2015 | Uncategorized
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine objavilo je danas da nastavlja reviziju oko 2.000 ekoloških projekata, vrednih oko 100 miliona evra, za čiju su realizaciju sredstva izdvojena iz budžeta, odnosno iz Fonda za zaštitu životne sredine, koji je ukinut 2012. godine.
“Do sada je ispitano 290 projekata i utvrdjeno je da 31 projekat ima nepravilnosti. Komisija koja radi reviziju je dala predlog da se ugovori raskinu i da se novac, uz zakonske kamate, vrati u budžet”, kazala je novinarima državna sekretarka zadužena za zaštitu životne sredine Stana Božović.
Ona je precizirala da je vrednost 31 projekta oko 690 miliona dinara bez kamate.
“Budžetska sredstva u nekim slučajevima nisu namenski potrošena, u nekim sluvčajevima otišla su za neke druge namene, neki projekti nisu uradjeni, a u nekim slučajevima novac stoji na računima i nije korišćen od 2011. godine”, rekla je Božovićeva.
Ona je podsetila da je bivša resorna ministarka Zorana Mihajlović formirala radnu grupu koja treba da utvrdi da li su sredstva za te projekte namenski potrošena.
Kako je dodala, u julu prošle godine ministarka Snežana Bogosavljević Bošković nastavila je proces i formirana je komisija od devet ljudi koja nastavlja da utvrdjuje nepravilnosti.
Komisija jednom mesečno podnosi izveštaj resornoj ministarki koja u skladu sa svojim ovlašćenjima nadležnima upućuje dokumentaciju o utvrdjenim nepravilnostima.
“Važno da se nastavlja sa revizijom. Mora se ispitati ostatak ugovora da bi se uspostavilo odgovorno poslovanje”, kazala je Božovićeva.
Državna sekretarka za zaštitu životne sredine istakla je da zbog obima posla komisija radi svakodnevno.
“Onaj ko se ogrešio o budžet Srbije i nije uradio projekte u skladu sa planom mora da snosi posledice i mora da vrati novac budžetu”, rekla je Božovićeva.
Izvor: BETA
29 Jan 2015 | Uncategorized
U Srbiji se trenutno reciklira od 10 do 15 odsto otpada, a kako bi povećala reciklažu država trenutno radi na reviziju Strategije upravljanja otpadom za period od 2010. do 2019. godine, izjavila je danas državna sekretarka za zaštitu životne sredine Stana Božović.
“Revizija strategije se radi posebno u delu upravljanja komunalnim i industrijskim otpadom kako bi se taj sistem unapredio u skladu sa zahtevima EU i hijerarhijom upravljanja otpadom, odnosno odabirom odgovarajućih opcija za reciklažu i zbrinjavanje otpada na ekološki bezbedan i prihvatljiv način”, kazala je ona na javnom slušanju o reciklaži u Skupštini Srbije.
Božovićeva je navela da bi primenom Strategije trebalo da se postigne dodatna zaštita i unapredjenje životne sredine i zdravlja ljudi, princip održivog upravljanja otpadom, promeni stav prema zaštiti životne sredine i otpadu i poveća svesti gradjana o važnosti ekologije.
U raspravi o reciklaži u Srbiji, poslanici i predstavnici reciklera su se založili za obnovu fonda za zaštitu životne sredine, koji je ukinut 2012. godine, ali i za formiranje posebnog ministarstva za zaštitu životne sredine.
Predsednica Udruženja reciklera Srbije Ana Petrović Vukićević kazala je da je jedan od glavnih uzroka pada reciklažne industrije u poslednje dve godine ukidanja fonda za zaštitu životne sredine.
Kako je pojasnila, problem je nastao zbog toga što je izgubljen kvartalni ritam isplate naknade reciklerima za tretman opasnog otpada, što je dovelo do hroničnog kašnjenja isplata naknada u prethodne tri godine, pa su recikleri bili prinudjeni da se po nepovoljnim uslovima zadužuju kod banaka kako bi održavali poslovanje.
“Pad reciklažne industrije je bio u dvocifrenom procentu po svim kategorijama – po broju zaposlenih, po količini preradjenog otpada, investicijama, izvozu i prihodima na domaćem tržištu”, kazala je ona.
“Sredstva za preradjeni otpad u 2014. reciklerima još nisu isplaćena iako su opredeljena budžetom za 2015. godinu”, kazala je Vukićevićeva i izrazila nadu da će do kraja meseca taj novac biti isplaćen kako bi recikleri mogli da posluju.
Ona smatra da problem reciklera može da se reši rehabilitacijom fonda kao garanta poslovanja i razvoja infrastrukturnih projekata u oblasti životne sredine, ali i ukoliko država omogući da naplata eko taksi bude od svih zagadjivača i u punom obimu.
Predsednica Udruženja reciklera ukazala je da bi sistem mogao da se popravi i ukoliko bi se konkurs za sredstva namenjena reciklerima raspisivao u skladu sa zakonom do 28. februara tekuće godine, kao i ako bi se omogućio kvartalni ritam inspekcijskih kontrola, potpisivanja ugovora i isplate naknada.
Izvor: BETA
19 Jan 2015 | Uncategorized
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije osnovalo je savetodavno telo ministra za zaštitu životne sredine.
Savet za ekologiju će pomagati pri pronalaženju najboljih rešenja u toj oblasti i olakšati EU integracije u oblasti ekologije.
Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković, koja je inicirala osnivanje saveta, rekla je novinarima da će stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine davati sugestije, primedbe i predloge na predložene mere i aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine.
“Zaštita životne sredine je jedno od glavnih, urgentnih pitanja i za vladu i za državu, pitanje koje traži širok konsenzus građana, države, naučne i stručne javnosti”, kazala je ona.
Bošković je izrazila zadovoljstvo što su se pozivu da učestvuju u savetu odazvali stručnjaci iz te oblasti, među kojima su članovi Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), profesori Beogradskog univerziteta, Zavoda za zaštitu prirode, Grada Beograda, ali i predstavnici privrednih komora koji su angažovani na terenu u oblasti zaštite životne sredine.
“Svaka zemlja koja drži do uspeha u ovoj oblasti bez sumnje angažuje najstručnije ljude iz ove oblasti. Važno da su ljudi koji su prihvatili da budu članovi saveta prihvatili da to rade od srca, bez nadoknade“, istakla je ona.
Boškovićeva je izrazila očekivanje da će rad saveta Srbiji pomoći i u bržoj integracije u EU u oblasti zaštite životne sredine. “To je jedan od ciljeva Saveta”, dodala je ona.
Oblasti kojima će se to savetodavno telo baviti biće sistemi zaštite i unapređenje stanja vazduha, voda, zemljišta u Srbiji.
Razmatraće se, pored ostalog, i uticaj klimatskih promena na životnu sredinu, zaštita ozonskog omotača, zelena ekonomije, upravljanje otpadom, zaštita prirode, održivo korišćenje prirodnih resursa, kao i procene uticaja i strateške procene uticaja na životnu sredinu.
Savet će razmatrati i upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima, ali i sprovođenje međunarodnih konvencija i direktiva, kao i unapređenje međunarodne saradnje i razvoj nacionalnih i međunarodnih projekata iz oblasti ekologije.
Izvor: Zelena Srbija
23 Dec 2014 | Uncategorized
Kompanija “Božić i sinovi” planira da u narednom periodu uloži 10 mil EUR u nova postrojenja za reciklažu u okolini Pančeva. O tim novinama, kao i o položaju reciklera i unapređenju oblasti zaštite životne sredine za “eKapiju” govori Jovica Božić, vlasnik kompanije “Božić i sinovi”.
eKapija: Sektor zaštite životne sredine je od formiranja nove Vlade prešao iz Ministarstva energetike u Ministarstvo poljoprivrede? Kakvi su utisci do sada?
– Formiranjem nove Vlade tokom tekuće godine, životna sredina zadržala je status “podstanara”, ali ovog puta u Ministarstvu poljoprivrede. Životna sredina je oblast koja zahteva permanentno posmatranje i usaglašavanje sa okruženjem, pre svega sa direktivama EU. Prelaskom iz jednog u drugo, po strukturi i kompleksnosti slično ministarstva, ali nimalo srodno, mi smo ponovo u gubitku. Svaka administrativna promena koja je pratila ove izmene učinila je da izgubimo mnogo vremena. Životna sredina u Srbiji ima ogromne probleme – urušen funkcionalni sistem, ukinut sistem finansiranja, evidentna je potreba za održivim sistemom i dr. S druge strane, srpska zelena industrija ima ogromne kapacitete.
eKapija: Zalažete se za formiranje posebnog ministarstva zaštite životne sredine?
– Takvo ministarstvo moglo bi da se u potpunosti posveti problemima životne sredine i unapredi njenu zaštitu. Pogotovo u trenutku kada su pred Srbijom brojne obaveze potrebno je ispuniti evropske standarde, i u trenutku kada je otvoreno Pregovaračko poglavlje 27 tokom koga se razmatraju oblasti horizontalnog zakonodavstva, kvaliteta vazduha, zaštite od buke, upravljanja otpadom, zaštita prirode, hemikalije, kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizikom i klimatske promene.
Posebno ministarstvo je savet Evropske komisije i o tome se priča još od rekonstrukcije Vlade premijera Ivice Dačića, pa i danas kada se ponovo pominje rekonstrukcija Vlade. Na sastanku prilikom posete delegacije Nemačke Srbiji, koji je sredinom novembra održan u Beogradu, našoj je državi preporučeno upravo osnivanje posebnog ministarstva za oblast zaštite životne sredine, ili barem utvrđivanje veće odgovornosti za rad u toj oblasti unutar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, ali i zatvaranje ilegalnih otpada i kompanija koje nelegalno posluju u oblasti upravljanja otpadom.
eKapija: Da li je Vaša kompanija isplaćena za potpisane ugovore o preradi otpada u 2013. godini?
– U novembru nam je isplaćen kompletan iznos za 2013. godinu. Kašnjenje novca je usporilo rast količina sirovina koje prikupljamo i tretiramo. Neki operateri su bili i blokirani od banaka, ali novac je ipak stigao u poslednjem času i svi smo ponovo pokrenuli sve kapacitete za sakupljanje, otkup i tretman. Verujem da će naš rezultat u ovoj godini biti za oko 20% bolji nego u 2013. godini. Da nismo imali finansijskih problema, odnosno da je novac od države stigao na vreme, ovogodišnji rezultat bi bio 60-90% veći.
eKapija: Raspisan je konkurs za podsticajna sredstva za reciklere za 2014. godinu, koji traje do kraja januara sledeće godine. Šta očekujete od ovog konkursa?
– Godišnji konkurs je nekada bila zakonodavna obaveza Fonda za zaštitu životne sredine. Operateri su mogli da apliciraju za sredstva kvartalno. Fond je obrađene i usaglašene zahteve operatera isplaćivao u roku od 45 dana nakon apliciranja. Nakon usvajanja zakona o ukidanju Fonda, sistem je zakomplikovan i nastali su problemi. Novac od taksi obveznika se sliva u republički budžet i koristi se pravilima finansiranja javnih troškova. Nastaju problemi nadležnosti, solventnosti, usaglašenosti sa planom korišćenja budžetskih sredstava. Operateri više ne mogu da računaju na sredstva kvartalno, sve zavisi od budžeta ili rebalansa.
Po aktuelnom konkursu imali smo inspekcijske kontrole prva tri kvartala. Validaciju kontrole, potkrepljenu finansijskim instrumentom – ugovorima nemamo. Ovo je novonastali sistemski problem, pa samim tim, nemamo ni potvrdu prethodnog rada, niti finansijski obračun. Kontrolu četvrtog kvartala očekujemo tokom januara. Nadam se da ćemo ujedno početkom naredne godine sa Ministarstvom – državom, potpisati ugovore za posao urađen tokom 2014. godine. Ugovorom, država postaje naš poslovni partner, te preuzima obavezu da nam iz budžeta isplati podsticajna sredstva za tretirane količine.
eKapija: Najavljivano je formiranje budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, a pojavljuju se ideje za osnivanje Nacionalnog zelenog fonda. Koliko je izvesno formiranje takvih fonda? I šta bi to značilo za reciklere?
– Fokus je na identifikaciji novog sistema finansiranja životne sredine. Komisija EU predlaže što brže uspostavljanje sistema finansiranja i podizanje administrativnih kapaciteta. Finansiranje direktno iz budžeta kao sada je neodrživo, veoma je rizično i nesigurno. Finansiranje u oblasti životne sredine mora da ima sigurne i transparentne izvore i namensko korišćenje, a to je državna, vanbudžetska, nezavisna finansijska institucija, kako god se ona zvala. Ovakva institucija je neophodna i za finansiranje projekata koji se mogu sufinansirati iz IPA fondova, kao i drugih EU fondova. Što pre bude oformljena posebna finansijska institucija odnosno fond, to ćemo pre pokrenuti investicije u nova postrojenja, nove tehnologije, ali i u nova radna mesta.
Odgovorno tvrdim da je reciklažna industrija jedna od retkih privrednih grana koja ima rast, a ako bi bio uveden fond, siguran sam da bi imali najveći privredni rast u Srbiji i da bi zaposlili direktno i indirektno još nekoliko hiljada ljudi.
eKapija: Šta bi država trebalo da uradi kako bi se poboljšao poslovni ambijent za reciklere?
– Najveći izazov pred donosiocima odluka u ovom trenutku je obezbediti adekvatan i održiv izvor finansiranja investicija u životnu sredinu, kojih je u državi jako malo. Usled nedostatka jasnih strategija razvoja, nezrelih tržišnih uslova i zanemarivanja osnovnih postulata održivog razvoja, u Srbiji se ne može smatrati uspešnom primena principa “zagađivač plaća” i principa “produžene odgovornosti”. Efikasna primena ekonomskih instrumenata mora biti zakonski definisana i tržišno zasnovana. Ekonomski instrumenti treba da obezbede sigurne izvore finansiranja zaštite životne sredine, odnosno da poboljšaju stepen zaštite životne sredine. Neophodno je definisati efikasan sistem kontrole naplate svih finansijskih obveznika, kao i transparentnu kontrolu namenskog korišćenja finansijskih sredstava.
Neophodno je sprovesti primenu principa “produžene odgovornosti” proizvođača, jedan od načina mogao bi da bude preko trgovinskih lanaca i distributera, što je slučaj u mnogim zemljama sveta i Evrope. U Švajcarskoj su npr. trgovinski lanci glavni “kanal” za povratak otpadnih električnih i elektronskih uređaja. Tu su maloprodajni objekti identifikovani kao glavne tačke za pristup vraćenoj opremi. Istovremeno, ne treba zanemariti ni uvažavanje teritorijalne pripadnosti, kako bi troškovi transporta bili manji, a transport sigurniji.
Trgovanje opasnim otpadom u funkciji stimulacije je nedopustivo, i kao takvo se primenjuje jedino u Srbiji. Opasan otpad je neophodno bezbedno zbrinuti i nikako trošiti novac u cilju stimulacije. Zbog znatno većih troškova sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana i konačnog zbrinjavanja u odnosu na nižu finansijsku dobit koja se ostvari plasmanom dobijenih sekundarnih sirovina nakon tretmana, neophodno je nadoknaditi novonastali finansijski debalans. Nastali debalans se nadoknađuje putem sistema finansiranja.
Jednako je nedopustivo da, kada je reč o pravnim licima, operateri postrojenja za tretman opasnog otpada do istog dolaze putem javnog nadmetanja, po principu “ko plati više”. Ovo usvojeno pravilo trgovanja opasnim otpadom mora da bude iskorenjeno, a novac se mora namenski koristiti, što bi trebalo sprovesti sistemom inspekcijskih službi raznih nadležnosti. Danas su recikleri prinuđeni da plaćaju otpad koji bi trebalo od generatora da preuzimaju bez nadoknade. Tako umesto da novac koriste za povećavanje kapaciteta i razvoj sakupljačke mreže, novac troše na otkup. Kada bi bio uveden finansijski red, odnosno, kada bi svi obveznici plaćali ekološku nadoknadu, a generatori predavali, umesto što prodaju svoj opasan otpad, finansijsko opterećenje prodajne cene proizvoda bi bilo manje. To bi za posledicu imalo i niže cene prodaje svih EE proizvoda. Kako bi to bila lepa vest za privredu i krajnje kupce.
eKapija: Planirate da izgradite postrojenje za reciklažu električnog i elektronskog otpada. O čemu je reč?
– Da bismo održali korak sa najboljima i da bi se još bolje pozicionirali, kako u Srbiji tako i u Evropi, planiramo da deo profita koji smo ostvarili i uz pomoć bankarskih kredita kupimo novo postrojenje za reciklažu EE otpada. Naš cilj je da iz otpada dobijemo što veće količine sirovina kao što su bakar, aluminijum, gvožđe, plastika…
Druga faza razvoja je – urbano rudarstvo. Radimo na idejnom tehnološkom projektu izgradnje postrojenja za preradu automobilskih i drugih katalizatora, za valorizaciju plemenitih metala iz raznih oblika i vrsta otpada. Namera nam je da modernim tehnološkim procesima dobijamo platinu, paladijum, cink, zlato, olovo…
Realizacija novih tehnoloških rešenja za tretman otpada zahteva koherentnost više propisa, čije su nadležnosti definisane različitim zakonima. Posle 2020. godine biće znatno teže nego danas izvoziti opasan otpad u zemlje EU. Državna strategija je otvarati postrojenja za tretman otpada. Strategija nas investitora je da otvaramo ista postrojenja, ali postoje barijere. Velika je neusaglašenost zakona o upravljanju otpadom i planskih urbanističkih dokumenata. Gotovo nijedan lokalni planski dokument nema lokacije sa smernicama za delatnost sa otpadom. Ako i ima, onda se odnosi na komunalni otpad, a nikako na opasan otpad. Pomenute barijere moraju hitno da budu uklonjene, kako bismo došli do rešenja. Dok god bude prepreka i dok ne bude jasno definisano gde šta može da se odlaže, tretira i prerađuje, Evropa nam neće biti bliže.
eKapija: Kada bi to moglo da bude realizovano? I kolika će biti vrednost investicije?
– Prvu fazu investicije realizovaćemo, nadam se u prvom kvartalu 2015. godine, pod uslovom da država ispuni sve zakonske obaveze, raspiše neophodan konkurs i potpišemo ugovor za podsticajna sredstva na osnovu količina EE otpada koje smo tretirali u 2014. godini, a koje nam je inspekcija zapisnicima overila.
Druga faza zavisi od izrade Generalnog plana regulacije za naseljeno mesto Omoljica, odnosno njenu privrednu zonu, gde planiramo da investiramo. Bitno je da planskom dokumentacijom bude omogućena gradnja na toj lokaciji. Ako to ne bude predviđeno planom, ni najbolje svetske tehnologije neće imati šansu za implementaciju.
U državi se svakodnevno govori o privrednom razvoju i otvaranju novih radnih mesta, a s druge strane ona ne stvara jasne i čiste zakonske i planske mogućnosti za gradnju istih. To mora pod hitno da se promeni jer u protivnom neće biti ni razvoja, ni napretka, pa tako ni zapošljavanja. Ludost je da IT komponente i podsklopove izvozimo u Evropu, a da drugi iz njih vade vredne i plemenite metale, umesto da to radimo mi u našoj državi. Srbija se ne može pohvaliti stranim investitorima u reciklažnu industriju iz samo jednog razloga – zbog nedefinisane zakonske i planske dokumentacije. Vrednost naših planiranih investicija biće veća od 10 mil EUR, a plan je i da direktno zaposlimo najmanje oko sto radnika i indirektno više od hiljadu.
Želeo bih da naglasim da ovo nije prazna priča. Neka nam država omogući da uložimo i gradimo, a mi ćemo to i uraditi. I ne samo mi, već i mnogi drugi, ali isključivo na jasno definisanim lokacijama i uz postojanje jasnih zakonskih propisa.
Zelena industrija je najbolja grana za investiranje u celom svetu, a posebno u Srbiji jer ovde još uvek ne postoji prava konkurencija i tek smo na početku razvoja. Na državi je da nam to i omogući.
Intervju – Sagovornik: Jovica Božić, vlasnik kompanije “Božić i sinovi”
15 Dec 2014 | Uncategorized
Drage moje radne kolege i radnici,
Želeo bih pred kraj godine da vam se zahvalim na vašem trudu, radu i zalaganju koji su doprineli da nam i ova teška ekonomska godina bude uspešna i da ostvarimo poslovni rast.
Godina je bila puna neizvesnosti i isčekivanja (kad je država u pitanju). Ali, mi smo i pored toga mudrim, i brzim odlukama, planskim trošenjem i pre svega domaćinskim poslovanjem uspeli da preživimo i zaradimo plate za sve nas, kao I da izmirimo sve obaveze prema državi. I što je najvažnije, sve to smo uspeli da uradimo na vreme i da pored svih poteškoća ostvarimo profit.
Hvala vam što ste bez pogovora više od pola godine radili sa smanjenim ličnim dohotkom, sve sa ciljem da firma opstane i preživi krizu u koju nas je država uvukla.
Nadam se da će naredna godina biti mnogo izvesnija kada je reč o finansijama od strane države. Da budem iskren više se ne brinem, jer znam da, ako bude trebalo ponovo stegnuti kaiš, to neće biti problem jer smo tu spremnost već pokazali. Iako će našoj firmi dogodine biti tri decenije postojanja, iako svaka firma ima rast, razvoj i starenje, mi se i posle 30 godina nalazimo na početku, ali ovog puta na početku reciklažne priče, za koju sam ubeđen da će biti naša najlepša priča.
Ja ću se kao vlasnik truditi da i u narednoj godini uložim u razvoj firme, u nova postrojenja i tehnologije, ne samo iz sredstava firme, već I iz svojih ličnih sredstava (kao što sam to i do sada radio). Od vas očekujem da marljivo radite, da budete odgovorni za vaš deo posla i čuvate ugled i obraz firme.
Posebno želim da se zahvalim Nikoli, koji je u teškim ekonomskim trenucima nalazio način da zadržimo sve dobavljače i bez para, a da godinu završimo sa svim izmirenim obavezama prema njima, kao i prema bankama i državi. Naš zadatak nije samo da radimo jer to znamo. Mi moramo da se borimo kako bi u Srbiji napravili korektan i održiv sistem kada je reč o reciklaži i kako bismo ostavili nešto iza nas za mlađe koji dolaze. A to nije lako, jer to je teška i neizvesna borba sa birokratijom. Nikola, želim ti puno srece!
I ove godine, skoro svi ćete dobiti poklon – bonus, kao materijalnu zahvalnost za vas rad.
Na kraju, pored dobrog zdravlja, sreće i veselja, poželo bih vam da u narednim godinama postanete i moji partneri i da svake godine delimo profit zajedno.
Na vama je da se dokažete, a na meni da održim obećanje.
SRECNA NAM BILA 2015. GODINA
J.Božić sa porodicom
12 Dec 2014 | Uncategorized
U sredu 10. decembra, u sali Centra za kulturu održana je, po prvi put u kovinskoj opštini, svečanost povodom dodele 17 priznanja najboljim akterima privrednog i društvenog života pod nazivom “Kapetan Miša Anastasijević” na nivou Južnobanatskog okruga.
Za očuvanje životne sredine i primenu najsavremenijih ekoloških standarda Reciklažni centar Božić i sinovi nagrađen je pomenutom poveljom.
Za najbolju kompaniju regiona izabrana je firma Fresenius Medical Care doo Vršac, za naj investiciju “Champicomp” doo Pločica, najperspektivnija lokalna samouprava je Opština Kovin, najbolji menadžer je Dejan Milutinović, direktor West Pharmaceutical Services doo Kovin, društveno najodgovornija kompanija Hemofarm doo Vršac, najbolji preduzetnik Filip Perić, Građevinsko preduzeće “Finnet inženjering” doo Pančevo, za najbolju poslovnu viziju proglašen je projekat izgradnje vetroparka u Kovinu Continental Wind Serbia doo Beograd, za čuvanje i negovanju vere, tradicije i duhovnosti Njegovo Preosveštenstvo Episkop Banatski g. Nikanor, najbolju obrazovnu ustanovu Vazduhoplovna akademija – SMATSA Vršac, kvalitet i primenu međunarodnih standarda u poslovanju Premil doo Kovin, unapređenje poslovnog ambijenta “Cetinka ambalaža” doo Jasenovo, promociju i primenu evropskih vrednosti i standarda Vladimir Pandurov, preduzetnik EU Projekti PCM Pančevo, kvalitet zdravstvenih ustanova Dom zdravlja Vršac, doprinos unapređenju agrara “Zlatar” doo Mramorak i naj projekat “Nautički centar i Marina Kovin”.
-
-
Program u pozorišnoj sali zvanično je započeo intoniranjem himne “Bože pravde” u izvođenju profesorke solfeđa i klavira, Milice Jovanović i Vesne Jeremić, nakon čega se prisutnima obratio predsednik Opštine Kovin Dušan Petrović. O delu i liku Kapetan Miše Anastasijevića govorio je naš poznati književnik Pero Zubacda bi naposletku bile uručene i nagrade.
Kako je ovom prilikom najavljeno, finalna manifestacija na kojoj će biti dodeljena priznanja najboljima na teritoriji Srbije biće održana početkom aprila 2015. godine u Matici Srpskoj u Novom Sadu.
Današnje uručenje nagrada deo je projekta “Put ka vrhu” koji postoji još od 2000. godine, njegovi nosioci su doo Media Invent iz Novog Sada i Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada, a stručnu pomoć u njegovoj realizaciji pružaju privredne komore iz regiona i lokalne samouprave.
