USKORO otkup EE otpada u Zrenjaninu
Sa “Urbanim rudarstvom” korak bliži Evropi
Prvo i jedino preduzeće u Srbiji koje je dobilo dozvolu za izvoz opasne otpadne prašine je preduzeće “Božić i sinovi” iz Pančeva. Ministarstvo energetike, razvoja i životne sredine odobrilo je ovom preduzeću izvoz tehnološkog balasta koji nastaje u procesu livenja čeličnih gredica u firmi “Sirmium steel” iz Sremske Mitrovice. Tokom narednih godinu dana oni će pomenuti otpad izvoziti u Bugarsku, gde će proces prerade biti obavljen u pogonima tamošnje firme.
U preduzeću “Božić i sinovi” kažu da se dugo čekalo na dozvolu i da je procedura trajala nekoliko meseci, ali da je zahvaljujući administraciju u nadležnom Ministarstvu proces ubrzan i da su oni sada prvi i jedini u Srbiji sa dozvolom za izvoz ove vrste opasnog otpada.
Prema rečima Jovice Božića, stratega i vlasnika preduzeća “Božić i sinovi”, cilj firme nije da se ova vrsta otpada izvozi, bez obzira na to što je reč o opasnom otpadu.
– Naš cilj je da iz pomenutog otpada inertizujemo opasne materije koje su sporadično zastupljene zavisno od inputa u livnici. Njih u opasnom otpadu ima u malom procentu, ali su zato prisutne velike količine metala koje zapravo želimo da valorizujemo. Primera radi, u prašini se nalazi više od 30% cinka, kao i manja količina obojenih metala.
U vezi s tim, Božić je najavio da je u planu grinfild investicija, odnosno novo postrojenje na lokaciji u Pančevu ili u Sremskoj Mitrovici, a koje će se baviti upravo tretmanom ove vrste otpada, ali i drugih vrsta poput katalizatora iz putničkih vozila. On zasada nije želeo da otkrije detalje o budućoj firmi, ali se zna da će njeno ime biti “Urbano rudarstvo” i da će poslovati u sklopu firme “Božić i sinovi”. Za kooperaciju sa firmom “Božić i sinovi” za ovaj projekat je zainteresovano i nekoliko stranih kompanija iz Italije, Engleske i SAD-a, pa bi cela priča mogla da dobije internacionalni karakter.
Generalni direktor firme “Božić i sinovi” Nikola Egić najviše strahuje od naših komplikovanih administrativnih procedura, nerazumevanja tehnološkog rešenja pirometalurških procesa koji će biti zastupljen opremom koja radi po principu visoko temperaturnog procesa HTMR (High Temperature Metals Recovery). Strah od pojma “tretman opasnog otpada ” će posebno biti prisutan pre svega u lokalnim samoupravama, pa i gradu Pančevu, sve dok država Srbija ne harmonizuje svoje zakonodavstvo sa EU zakonodavstvom u oblasti upravljanja otpadom. Do tada, nažalost, neće biti ni stranih investitora. Neophodno je da administracija poseduje minimalne i maksimalne granične vrednosti pojedinih eventualnih emisija, zasnovane na međunarodnim sporazumima (Bazelska konvencija) i osnovnim principima adekvatnog upravljanja otpadom.
Kako ističu iz ove pančevačke kompanije, deo tehnološkog procesa koji bi trebalo da bude korišćen u tretmanu ovih vrsta opasnog otpada u planiranom postrojenju “Urbanog rudarstva” je testiran u laboratorijama Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu. I pored svih problema, u kompaniji “Božić i sinovi” veruju da će ovaj projekat naići na razumevanje, kako u lokalnoj samoupravi tako i u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Oni su nadležne iz Ministarstva već upoznali sa ovim projektom i očekuju sastanak sa ministarkom Zoranom Mihajlović i njenim timom, kako bi ih i lično uputili u detalje u vezi sa pomenutom green field investicijom. – Verujemo da ćemo sa ovim projektom moći da konkurišemo kod mnogih evropskih fondova koji podržavaju inovacione ekološke projekte – poručio je prvi čovek kompanije Jovica Božić.
(Izvor: eKapija | Četvrtak, 15. 08. 2013.|15:18)
Kompjuter za učenike iz Banatskog Novog Sela
Nakon akcije koju su poslednjeg meseca školske godine organizovali učenici Osnovne škole “Žarko Zrenjanin” iz Banatskog Novog Sela, na njihovu adresu stigla je i zaslužena nagrada.
Kompanija “Božić i sinovi” nagradila je trud učenika koji su tokom akcije uz pomoć svojih roditelja, učiteljice Gordane Tomić, njenih kolega iz škole i drugih savesnih Novoseljana prikupili značajnu količinu električnog i elekronskog otpada. Akcija je bila prilika da i oni manje informisani saznaju nešto više o opasnom otpadu i o tome zašto je važno njegovo pravilno zbrinjavanje. Istovremeno, učenici su upoznati i sa prednostima reciklaže, a svoja saznanja podelili su sa roditeljima i komšijama, koji su podržali njihovu akciju i svoje stare uređaje odložili u kontejner u školskom dvorištu.
Otpada za reciklažu prikupljen je uz tehničku pomoć “BiS Reciklažnog centra”, a na osnovu njega kompanija “Božić i sinovi” školi je donirala računar i monitor, i tako još jednom potvrdila svoj status društveno odgovorne kompanije, za šta je već tri puta zaredom ovenčana i Nacionalnom nagradom za društveno odgovorno poslovanje.
Strah političara od dijaspore
Istaknuti privrednici iz dijaspore sa premijerom Ivicom Dačićem
izvor: Večernje novosti
Zbog Čega se Srbi iz rasejanja ne uključe više u ekonomski razvoj otadžbine? Godišnje ulože svega 500 miliona evra, a za to krive državu i lidere stranaka. “Završićemo Hram Svetog Save na Vračaru. Dovešćemo ruske oligarhe i američke milijardere u Srbiju. Izgradićemo bolnice, škole, naučne centre i akvapark … ”
Ovo su samo neki od planova koje je delegacija sastavljena od osamnaest uspešnih ljudi iz dijaspore predstavila državnom vrhu Srbije prilikom njihove poslednje posete otadžbini. Da to nisu samo obećanja, pokazao je, na primeru izdavač Srba Lukić iz Helsinkija, koji je u Beograd sa sobom doveo grupu finskih investitora.
U razgovorima sa predsednikom Tomislavom Nikolićem i premijerom Ivicom Dačićem, kao i na javnom slušanju u Narodnoj skupštini, ugledni Srbi iz rasejanja su potvrdili da je srpska dijaspora potencijal koji matica Srbija do sada nije prepoznala ni koristila. I da Srbi u rasejanju imaju moć da pomognu ekonomski razvoj Srbije i da podignu ugled naše zemlje.
“Srbi žive na dvema obalama sveta. Moramo da izgradimo most koji će spojiti srpski narod, ali taj most treba biti dvosmeran. Do sada je sve išlo samo u jednom smeru, od dijaspore prema otadžbini “- naglašava Miroslav Majkl Đorđević, koji je predložio Deklaraciju o namerama, između otadžbine i matice, kako bi se mnoge dobre ideje realizovale.
U dijaspori danas ima oko 2,5 miliona Srba, čiji je prosečni kapital oko 100.000 dolara. Mnogi od njih su uspešni biznismeni, naučnici, lekari, umetnici i sportisti svetskog glasa. Dijaspora, prema poslednjim podacima MMF-a, šalje otadžbini 2,7 milijardi evra godišnje kao pomoć svojim porodicama, rođacima i prijateljima.
Međutim, dijaspora u srpski biznis ulaže godišnje svega 500 miliona evra. Za to naši sagovornici najviše krive državu, funkcionere i stranačke lidere. Uspešni Srbi iz inostranstva mogu da pomognu ekonomski razvoj otadžbine i da podignu ugled Srbije u svietu, ali nas u tome državni i lokalni činovnici neprestano ometaju. Dok država daje 10.000 evra za svako radno mesto koje otvara, na primjer, Korejcima ili Italijanima, nama Srbima iz dijaspore ne daje ni evro. Nakon izbora, kada se vlast promeni, mijenjaju se zakoni, a i lokalni političari, toliko da mi gubimo sve što smo učinili i opet počinjemo iz početka – tvrdi Jovica Božić, biznismen iz Londona, koji ima fabriku reciklaže u Pančevu i vrlo loše iskustvo u poslovanju u otadžbini.
Miroslav Đorđević iz SAD, Bane Knežević, jedan od najboljih direktora u Nemačkoj, kao i advokat Radivoje Petrikić iz Beča složni su u ideji da je mala privreda ključ ekonomskog razvoja Srbije, zatim razvoj poljoprivrednih poseda i centara za školovanje i zapošljavanje omladine.
Nije dovoljno da političari izjave kako će dati ljudima iz dijaspore besplatan plac za gradnju. Mi ne tražimo nikakve posebne privilegije, tražimo samo da se posluje po normalnim tržišnim uslovima. I da radimo bez političkih pritisaka. Potrebno je, na primer, da se naprave spiskovi šta je sve neophodno srpskim opštinama, šta u njima može da se gradi i pod kojim uslovima – kaže Slobodan Pavlović, koji je podržao ideju o otvaranju Kancelarije za dijasporu po srpskim komunama.
Naši sagovornici su čak svesni činjenice da nisu omiljeni u političkim krugovima i da ih se, kako to Jovica Božić reče, političari čak i boje. “Nismo došli da funkcionerima i biznismenima u Srbiji solimo pamet, nismo došli da im uzmemo vlast. Nismo došli da nam samo uzimaju pare. Došli smo da radimo i zaradimo. Da Srbiji bude bolje “- otvoreno kaže Božić. I podseća da u Srbiji među političarima vlada uverenje da je srpska dijaspora siromašna i nesposobna da pomogne otadžbini, što nije tačno. Srbija u svetu ima uspešne poslovne ljude, čija se imovina meri milijardama evra, a koji nisu dovoljno uposleni u otadžbini.
To su Madlena i Filip Cepter iz Monaka, Slavica Radić Eklston iz Velike Britanije, Dejan Ilić, pronalazač i biznismen iz Nemačke, Rebeka Mekdonald, biznismen iz Kanade, Milan Mandarić, biznismen i bankar iz Velike Britanije, Boris Vukobrat, biznismen iz Francuske, Bogoljub i braća Karić iz Rusije, Dušan Vasiljević, vinogradar iz Afrike, Nikolas Čabraja i Mladen Selak, biznismeni iz SAD. Srbi u SAD imaju jedanaest dobitnika Oskara, tri vlasnika Pulicerove nagrade. U SAD i u Australiji najbolji i najpoznatiji novinari su poreklom Srbi. Svet je pun srpskih sportista i građevinara.
“Nikada me nijedan ministar spoljnih poslova ili premijer nije pozvao i pitao šta moguda učinim za otadžbinu i kako mogu da pomognem svom narodu u zavičaju” – iskren je Aleks Mačeski, koji je s Danijelom Sremac i nekolicinom biznismena u Americi osnovao Srpski institut da bi se tamo čuo srpski glas. Uspešni Srbi tvrde da mogu s ostalim zemljacima, koji su postigli svetski ugled, da umnogome poprave imidž Srbije.
“Lepo je, ali nije dovoljno kada naši sportisti i navijači poslije šampionskih igara nose po stadionima srpske zastave. Potrebno je da se uključimo u politiku zemalja u kojima žive i rade naši ljudi. A to možemo ako po ugledu na Tursku formiramo nacionalne savete Srba i kao lobisti ili poslanici širimo srpski uticaj “- smatra Radivoje Petrikić, inače, poslanik u Beču.
Država Srbija je prihvatila ove ideje i na njima će se ozbiljno raditi, uveravaju nas u Kancelariji za dijasporu i Srbe u regiji. O ovim temama biće reči na narednoj Skupštini dijaspore u julu, a potom i prilikom novih susreta koje će predsednik Tomislav Nikolić i premijer Ivica Dačić imati s novim delegacijama uglednih Srba iz rasejanja.
Veliko prolećno spremanje
U kampanji “Veliko prolećno spremanje”, reciklažni centar “Božić i sinovi” organizuje akcije prikupljanja električnog i elektronskog (EE) otpada u saradnji sa osnovnim školama “Bratstvo jedinstvo” iz Vojlovice, “Žarko Zrenjanin” iz Skorenovca i “Đura Filipović” iz Pločice. Naime, svi koji budu želeli da svoje stare ili neispravne uređaje odlože, na raspolaganju će im biti namenski kontejner, u dvorištu svake od tri pomenute škole. Po završetku akcije sav prikupljeni EE otpad biće recikliran u BiS reciklažnom centru.
Cilj ovih akcija je da se utiče na stvaranje ekološki odgovornog ponašanja i stvaranje takvih pozitivnih navika kod osnovaca, ali i njihovih roditelja i komšija. Trud školaraca i svih onih koji će pomoći ovu akciju i učestvovati u njoj, kompanija “Božić i sinovi” nagradiće nabavkom potrebne školske opreme. Akcije u Vojlovici, Skorenovcu i Pločici trajaće do kraja školske godine.
Jovica Božić, vlasnik kompanije “Božić i sinovi” u delegaciji srpske dijaspore
Uspešni poslovni ljudi iz srpske dijaspore, među kojima je bio i pančevački privrednik Jovica Božić, na poziv Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu boravili su tokom prošle nedelje u prestonici, gde su s predstavnicima državnih institucija razgovarali o razvoju saradnje između matice i Srba u rasejanju.
Nakon susreta s predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i predstavnicima Kancelarije za dijasporu, učesnici su ocenili da se u odnosima između Srbije i dijaspore okreće nova stranica koja će doprineti intenziviranju kontakata i ojačati saradnju.
Predstavnici dijaspore – uspešni poslovni ljudi – došli su iz različitih delova sveta: Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Australije, Rusije, Švedske, Finske, Velike Britanije, Nemačke i Austrije. Susretima i razgovorima pokrenuto je pitanja dijaspore i tako je otvorena mogućnost da se nađe mehanizam pomoći matici.
Premijer Srbije Ivica Dačić u društvu predstavnika Srpske dijaspore Engleske (Jovica Božić i Zorka Thausend) i Australije (Suzana Hol)
Jovica Božić poznati pančevački privrednik koji živi na relaciji Pančevo–London već gotovo trideset godina ostvaruje odlične poslovne rezultate kako u zemlji tako i u inostranstvu. Vlasnik je prvog reciklažnog centra u Srbiji, većinski vlasnik softverske kompanije „Gowi” i partner srpskog ogranka „Microsoft-a”. Odnedavno je i investitor u nekoliko projekata kako u Srbiji i regionu tako i inostranstvu.
On je istakao je da delegacija koja je došla u Beograd predstavlja novu srpsku dijasporu koja, kako je naveo, ne priča o četnicima i partizanima, već je okrenuta ekonomiji. Prema njegovim rečima, važno je, pre svega, da država zna šta hoće, da ima jasnu političku i ekonomsku strategiju. – Prvi put se sada vidi u kom pravcu Srbija ide, jer se kreće ka Evropi, i to je najvažniji znak za sve investitore – rekao je Božić.
Predstavnici dijaspore učestvovali su na tribini „Srbija i njena dijaspora – kako unaprediti saradnju” održanoj u Skupštini Srbije. Tom prilikom održan je i prijem kod premijera Srbije Ivice Dačića i srpskog patrijarha Irineja.
Partijarh srpski Irinej, podržao je ideju Jovice Božića da se u Nišu, povodom proslave 1700 godina Milanskog Edikta, izgradi najveći krst na svetu kao symbol hrišćanstva.